Za prijavu ispita treba platiti 500-1.500 dinara, diploma košta 4.000 – 5.000 dinara, odlaganje ispita 700, a kad „nezgodno padne“ 1.200 dinara. Dokumenta koja fakulteti izdaju studentima papreno koštaju, ali niko ne proverava kako se taj novac troši, jer su fakulteti autonomni.
Fakultetsko obrazovanje nije obavezno, ali studenti pored znanja i učenja moraju duboko da zavuku ruke u svoje, ili češće u već ispražnjene novčanike svojih roditelja, jer, da bi postali diplomirani – ili sada masteri – moraju prethodno da plate sijaset različitih dokumenata, taksi, potvrda… Po sistemu – sve pružamo, ali ništa za džabe.
Kolika anarhija vlada među visokoškolskim ustanovama govori to da svaki fakultet na svoju ruku određuje cenu prijave ispita. Većina visokoškolskih institucija pruža mogućnost besplatne prijave ispita samo za dva polaganja, a zatim studenti moraju samo za prijavu da izdvoje od 500 do 1. 500 dinara. Kada se sabere broj ispita u toku studija, to nije zanemarljiva suma, imajući u vidu da samofinansirajući plaćaju visoke školarine. Kada završe sa ispitima, samo za dobijanje diplome moraju da plate 4.000 do 5.000 dinara.
Ako platiš, može sve
Tako na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju prijava polaganja košta 270 dinara, ali plaćaju je svi, bez obzira na to da li su na budžetu ili samofinansirajući. Osim „redovnih plaćanja“, pojedini fakulteti, kao Pravni, dosetili su se i da dodatno „izvuku“ novac od studenata tako što nude mogućnost zamene profesora ili odlaganje ispita, ali se to plaća 700 dinara. Ukoliko još „padne“ u vreme ispitnog roka, na to treba doplatiti još „samo“ 1.200 dinara. I Viša poslovna škola u Beogradu takođe svojim studentima nudi ovakvu mogućnost. Na Ekonomskom fakultetu nema zamene profesora i odlaganja ispita, ali posle trećeg puta prijava košta čak 1.500 dinara.
Tehnički fakulteti jedini imaju mogućnost elektronske prijave ispita, a ukoliko budžetski studenti ne iskoriste ovu šansu, plaćaju 800 dinara, plus dodatnih 400 dinara za kašnjenje.
Na Medicinskom fakultetu, prosto začuđujuće, prijava ispita se ne plaća, ako izuzmemo 50 dinara naknade za hologram.
– Studenti na našem fakultetu koji nisu na budžetu plaćaju školarinu od 120.000 dinara, odnosno obnovu godine 30.000. Odlaganje ispita i zamena profesora nije moguća, te se i ne plaća – kažu u Studentskoj službi Medicinskog fakulteta.
Novac ide za „uslove“ studiranja
Predstavnici fakulteta kažu da im autonomija fakulteta pruža mogućnost da sami odlučuju kako da zarađeni novac potroše i da nisu dužni da javnosti daju na uvid izveštaje o tome.
Vlade Milićević, prodekan za finansije Ekonomskog fakulteta, kaže da su svi ostvareni prihodi uloženi u poboljšanje nastave.
– Prema zakonu, osim plaćanja studenata, sopstvene prihode fakultet ostvaruje i održavanjem komercijalnih predavanja kao i realizacijom projekata. Svi prihodi koje fakultet ostvari ulažu se u renoviranje i opremanje kabineta, poboljšanje uslova studiranja, a ne idu u zarade profesora i zaposlenih. Na našem fakultetu ne postoji mogućnost zamene profesora i odlaganje ispita, a sigurno da ni u budućnosti neće biti takvih mogućnosti – objasnio je Milićević.
Slično objašnjenje ima i Miljko Valjarević, sekretar Pravnog fakulteta, koji tvrdi da se novac isključivo troši na poboljšanje uslova studiranja. On nije mogao da precizira o kolikoj svoti je reč.
– Izveštaj o investicijama predočen je studentima, a i oni sami vide kako su opremljene, sale, kabineti, čitaonice, biblioteka, sudnica… Na fakultetu postoji nekoliko sala sa video-projektorima, a posedujemo i satelitski link. Zarade zaposlenih se ne finansiraju iz ovih izvora, već iz državne kase i od specijalističkih i diplomskih studija – objašnjava Valjarević i dodaje da će studenti samo još ove školske godine moći da koriste uslugu zamene profesora uz doplatu.
– Ovakvu mogućnost smo uveli samo zato što su studenti tražili, a kako se to nije pokazalo kao dobro rešenje, biće ukinuto naredne godine – zaključio je Valjarević i dodao da ne smatra da su cene usluga na fakultetu previsoke.
Profesor – knjižara
Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kaže da se suma prikupljena od studenata ulaže u objekat i da od države, osim za zarade zaposlenih, fakultet ne dobija ni dinar.
– Oko 10 odsto novca koji fakultet ubira ide na zarade zaposlenih, dok ostatak troši na renoviranje i opremanje kabineta. Do sada nismo dobili nijednu primedbu od studenata da su cene za dokumenata previsoke – kaže Radovanović. On navodi i su cene knjiga najniže u Evropi i da je normalno da profesori koji imaju svoje udžbenike, ispituju po njima.
Na većini fakulteta studenti moraju da kupuju udžbenike od profesora kod kojih polažu, a cena je sve samo ne simbolična, i u proseku iznose od 800 pa do tri hiljade dinara.
Goran Minić iz Saveza studenata Beograda potvrdio je za Glas da su „cenovnici“ na fakultetima previsoki, ali da je Zakon o visokom školstvu propisao da je određivanje cenovnika u sklopu autonomije fakulteta.
– Ono što je važno je da se zna u šta se ulaže taj novac, koji nije mali. Postoje fakulteti gde je nastava opremljena kabinetima neophodna za kvalitetan rad, ali usluge su najskuplje tamo gde je više teorijskih nego praktičnih ispita-objasnio je Minić.
Izvor: Glas Javnosti
