Beograd — Srbija se sa indeksom korupcije od 3,4 nalazi se na 79. mestu na ovogodišnjoj globalnoj listi Transparensi internešnela.Iza Srbije su Bosna, Crna Gora i Makedonija, kao i Ukrajina i Rusija. Hrvatska je za 15 mesta bolja od Srbije, dok je od bivših jugoslovenskih republika najbolje rangirana Slovenija na 27. mestu.
Najmanje korupcije ima u Skanadinaviji i na Novom Zelandu.
Sa indeksom percepcije korupcije od 3,4 Srbija je napravila skok od 11 mesta na globalnoj listi i sa 79. pozicijom na kojoj se nalazi spada u kategorije zemalja sa vrlo razvijenom korupcijom. To mesto Srbija deli sa Gruzijom, Grenadom, Saudijskom Arabijom i Trinidadom i Tobagom.
Direktor Transaprentnosti Srbije Vladimir Goati predstavljajući ovaj izveštaj kaže da okruženje Srbije na listi nije baš zadovoljavajuće, posebno ako se gleda koliko to može uticati na privlačenje stranih investicija.
Goati kaže da to »nije baš okruženje sa kojim bi mogli biti zadovoljni, pre bi bili zadovoljni da su u pitanju neke turističke destinacije, ali tako je kako je. Treba reći da je u odnosu na prošlu godinu situacija poboljšana jer mi smo smanjili stepen korupcije na 3,4. Daleke 2000. godine smo krenuli sa skromnih 1,3. Biće potrebne još tri – četiri godine da se preće cifra od 5,0 gde izlazimo iz zone sa endemskom korupcijom«.
Indeksi korupcije imaju ekonomsku vrednost jer pokazuju stranim ulagačima kakva je poslovna klima u jednoj zemlji i da li vredi sa njom poslovati. Mihajlo Crnobrnja iz Saveta stranih investitora za B92 kaže da je svaki pomak dobar makar bio i jako mali.
»Naravno sa tim ni Srbija ni strani investitori ne mgou biti zadovoljni, i ja verujem da ne možemo biti zadovoljni dok se Srbija ne nađe među prvih 50 zemalja. Percepcija korupcije je važna za male investitore, percepcija o postojanju velike korupcije odbija male investitore jer nije jasno kako će operisati i koliko će ih to koštati i tako dalje, ali veliki investitori koji su dolazili i ranije i koji dolaze i dan danas ipak ovom indexu ne pridaju toliku pažnju i važnost. Tako da recimo pitanje delimične prodaje NIS-a ili JAT-a i velike investicije, na njih sigurno neće uticati poboljšanje ili pogoršanje ovog indexa«, kaže on.
Iako postoje nezavisna antikorupcijska tela, poput Poverenika za informacije od javnog značaja, Odbora za sukob interesa, Komisije za zaštitu prava i Uprave za javne nabavke – država ne čini gotovo ništa da bi podržala rad tih tela, ističu u Transaprentositi Srbije.
Vladimir Goati kaže da su ključni problem političke stranke. »Pored toga što se donose zakoni, što smo mnoge od njih doneli na preporuku ili kao uslov evropskih integracija oni moraju i da se sprovode. Mislim da je to rak rana ovog područja, donesu se zakoni poput Zakona o finansiranju političkih stranaka i onda utvrdite da od 1. januara 2004. godine pa do danas niko nije po tom zakonu osuđen, a tu se zapravao odnosno političke partije su ključni činilac koji emituje korupciju koja se dalje samo reprodukuje na nižim nivoima«, objašnjava Goati.
Za strane investitore vrlo je važno koliko zemlja raditi na smanjenju korupcije, ali to nije presudan faktor za privlačenje stranih ulagača, kaže Mihajlo Crnobrnja.
»Može se samo reći da postoji naravno negativna veza što je veća korupcija to su manje investicije, odnosno u suprotnom što je manja korupcija to su veće investicije, ali dalje od toga je stvarno jako teško ići. Meni nije poznato da je neko uspeo da napravi kvantifikaciju toga koliko percepcija korupcije direktno smanjuje investicije odnosno smanjivanje korupcije koliko direktno povećava investicije«, smatra Crnobrnja.
U Transaprentnosti Srbije navode da su na popravljanje indeksa Srbije uticale akcije države poput hapšenja i početka sudjenja protiv raznih mafija, a najviše stečajne.
Izvor: B92
