Menadžere zanima da li je diploma kandidata originalna, ima li kriminalni dosije, da li je radio u firmama koje je naveo u biografiji, kakvo mišljenje o njemu imaju bivše kolege… Neki novi menadžeri ljudskih resursa sve češće proveravaju podatke iz profesionalne biografije i privatnog života osoba koje konkurišu za posao u želji da saznaju ko se uklapa u skicu za portret idealnog službenika.
Dragan Trivan, predsednik Grupacije privatnih detektiva Srbije i vlasnik detektivske agencije „Protekta”, kaže da pragove agencije sve češće prelaze menadžeri stranih kompanija u želji da saznaju bitne podatke iz biografije osoba koje traže posao u njihovoj firmi.
Menadžere najčešće zanima da li je fakultetska diploma kandidata originalna, a ne kupljena ispod neke univerzitetske „tezge”, da li osoba ima kriminalni dosije i da li je zaista radila u firmama koje je navela u svojoj radnoj biografiji, kakvo mišljenje o njoj imaju bivše kolege i da li su pisma-preporuke koju su potpisali bivši šefovi autentična.
Međutim, ako osoba konkuriše na mesto u bordu direktora ili top menadžmenta, onda predmet istrage detektiva predstavljaju gotovo svi detalji i sve osobe iz njene privatne i profesionalne svakodnevice – od bračnog partnera i roditelja do osoba sa kojima se ona sreće u kafani, teretani, pozorištu ili na roditeljskom sastanku.
Zašto? Zato što kumstvo ili blisko prijateljstvo sa osobom koja je zaposlena u suparničkoj firmi na sličnoj poziciji za koju i sama konkuriše, iz vizure menadžera ljudskih resursa, može da predstavlja potencijalni sukob interesa.
Potvrdu teze da su detektivske agencije postale svojevrsni „detektori” porodične i socijalne patologije pronalazimo i u činjenici da njihov prag sve češće prelaze roditelji koji sumnjaju da se njihovo dete drogira ili je upalo u mrežu verskih sekti.
– Mislim da nema nijedne škole u Beogradu u čijim klupama ne sedi barem jedno dete koje je posegnulo za narkoticima, a naše iskustvo govori da ni deca lekara i profesora univerziteta nisu imuna na eksperimentisanje sa narkoticima.
Roditeljima je u proseku potrebno između dve i tri godine da shvate da promene u ponašanju deteta ne uzrokuje pubertet već psihoaktivne supstance, a na osnovu samog opisa ponašanja ja mogu da im kažem da li se dete drogira.
Nama najčešće treba svega nekoliko dana da otkrijemo ko mu je prvi dao drogu, ko ga trenutno snabdeva i da li je ono možda upleteno u neke kriminalne radnje – priča Dragan Trivan.
Najveću gužvu u čekaonicama privatnih detektiva prave osobe koje sumnjaju u vernost svog partnera, a, prema iskustvu našeg sagovornika, čak u 99 odsto slučajeva ta sumnja se pokaže opravdanom.
Iako su polovi postigli potpunu ravnopravnost kada je u pitanju traženje usluga od detektiva, polne razlike dolaze do izražaja u sposobnosti registrovanja promena u ponašanju partnera. Naime, žene su neuporedivo intuitivnije i – u nedostatku bilo kakvih dokaza – imaju snažan osećaj da ih partner vara, dok je prevarenim muškarcima potreban veoma čvrst dokaz da su postali „tup ugao” bračnog trougla.
– Kada krećemo u potragu za nevernim mužem, obično se rukovodimo načelom „pretpostavi kliše i nećeš se razočarati”. Naime, u skici za portret „tipičnog” preljubnika nalazi se muškarac star između 40 i 60 godina, koji je profesionalno uspešan i materijalno situiran, pa ima potrebu da se dokazuje i sebi i drugima.
Muškarci „to” rade najčešće u toku radnog vremena, a sa ljubavnicom se po pravilu viđaju od ponedeljka do petka – u retkim slučajevima zbog nje ostaju da „rade” prekovremeno, ali sa njom nikada ne izlaze uveče.
Vikendi, praznici, rođendani i nove godine takođe su rezervisani za boravak u toplom porodičnom gnezdu i statiranje u predstavi srećne porodice. S druge strane, žene se ponašaju pametnije, tajanstvenije, obazrivije i manje predvidljivo, tako da je moramo pratiti u stopu da bismo otkrili putanje njenih vanbračnih aktivnosti – objašnjava Trivan.
Iskustvo našeg sagovornika govori da preljube obično čine osobe koje imaju veliki broj socijalnih kontakta – lekari, piloti, menadžeri, političari i trgovački putnici, koji, zahvaljujući prirodi svog posla, mogu da vode dvostruki život – pa čak i da imaju porodice na dva kontinenta. U prevodu – muškarci su verni proporcionalno količini mogućnosti.
Dragan Trivan u šali kaže da se detektivske istrage dele na vreme pre i posle pojave mobilnih telefona, s obzirom na to da je on postao krunski dokaz u utvrđivanju prevare. Ako muškarac zuri u ekran mobilnog telefona kao da se na njemu prikazuje piratizovana verzija najnovijeg dobitnika Oskara ili šalje poruke sa strašću jednog tinejdžera koji jaše na cunamiju hormona, velika je šansa da ima vanbračnu vezu. A ako muškarac odlazi u toalet sa telefonom – nema potrebe da dajete novac privatnom detektivu!
Oni koji izdvoje novac za detektivske usluge dobijaju usmeni izveštaj, fotografije i bitne podatke iz „lične karte” suparnice, a one koji imaju dovoljno jake nerve i želudac detektivi odvode na „mesto zločina”, odnosno suočavaju ih sa ljubavnim parom.
Na pitanje koje je postalo lajtmotiv kultne serije „Grlom u jagode” – šta je bilo posle, odgovor daje statistika, koja kaže da se svega pet odsto preljuba završi u brakorazvodnoj sudnici!
Izvor: Politika
