Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) povodom Nedelje ponosa poziva sve građane i građanke na Prajd šetnju koja će biti održana u nedelju 18. septembra u 12.00h, a zašto pročitajte u nastavku.
Poštovani građani i građanke Srbije, svi vi koji “nemate ništa protiv homoseksualaca”, ali se pitate “zašto da paradiraju”, i svi vi koji niste sigurni šta mislite o svemu tome,
Mi mladi, koji se zalažemo za aktivno učešće u društvu, ravnopravnost, društvo koje poštuje ljudska prava, pozivamo vas na protest. Prajd je protest. Zove se Prajd, parada ponosa, zato što se protivi sramu i stidu koji se LGBT+ osobama svakodnevno nameće. Samo što to pokušava da bude jedan lep, veseo, pozitivan protest, koliko može da bude lep uz prisustvo straha od agresije.
Odlazak na Prajd je pitanje solidarnosti: to nije prilika da se otkrije ko je LGBT+, već ko želi društvo podrške i prihvatanja, a ne društvo nasilja, zatvorenosti i ugnjetavanja. Zato su dobrodošli svi! To nije samo protest LGBT+ osoba, već svih nezadovoljnih sadašnjim stanjem u društvu punom nasilja, mržnje, netrpeljivosti, nejednakosti…
Postoje razlozi „za“ i „protiv“ organizovanja Prajda. Neki bi rekli da je to “kontraproduktivno”, da “bode oči”, da “samo izaziva”. Ali, o svakodnevnim problemima LGBT+ populacije se retko izvan perioda održavanja Prajda i govori. A važno je da se zna da LGBT+ osobe osećaju netrpeljivost, dobijaju uvrede i bivaju povređene čak i od onih koji bi trebalo da ih vole, uče, leče, štite, informišu, predstavljaju, sa kojima treba da sarađuju.
Da li ste znali da su u svemu tome, mladi LGBT+ posebno ugroženi? Prvo zbog procesa prihvatanja sopstvenog identiteta, a potom i zbog (ne)prihvatanja sredine. Nedovoljno zaštićeni i bez podrške države oni nisu dovoljno jaki da reaguju na diskriminaciju, nasilje, govor mržnje u svojoj lokalnoj zajednici i zato su često u izolaciji, u strahu od nasilja, depresivni, skloni samoubistvu. Gotovo polovina mladih LGBT+ osoba bila je maltretirana ili zlostavljana na internetu. A to je tri puta više nego u slučaju heteroseksualnih mladih. Ocene, samopouzdanje i mentalno zdravlje onih koji su pretrpeli onlajn nasilje značajno su narušeni. Zato budite odgovorni prema sebi, ali svojim prijateljima, komšijama, rođacima koji možda ne smeju javno da kažu da su homoseksualne orijentacije i ozbiljno promislite kako se sve to, deljenjem ili objavljivanjem statusa i slika kojima se omalovažavaju LGBT+ osobe, odražava na mladu osobu koja je u procesu prihvatanja svog identiteta.
Drugo, Prajd je kao lakmus papir, indikator. Tester mržnje i homofobije u državi i društvu. Da nije iniciran, one samo ne bi isplivale na površinu, svejedno bi postojale, ugnjetavale i nanosile bol. Ne znamo za sve slučajeve nasilja, diskriminacije, vređanja, omalovažavanja koji se dešavaju. Prajd između ostalog ohrabri neke osobe da progovore, učestvuju, oglase se, da im kakav-takav prostor. Zato je Prajd neophodno rešenje.
Povodom mišljenja da Prajd “nije pravi način”, razne druge aktivnosti se dešavaju tokom godine: konferencije, publikacije, radionice, razgovori, edukacije, istraživanja, predlozi zakona, tužbe, pregovaranja, kulturni sadržaji, medijski sadržaji, sportski programi… Sve one zajedno ne uspeju da dođu do šire javnosti kao šetnja, ne podstaknu je da dobije neke nove informacije i uvide, ne dobiju, sa druge strane, podršku i interesovanje nekih drugih aktera koji se uoči šetnje konačno oglase povodom sistemskog kršenja prava LGBT osoba, a na kraju, ni ne pokažu stanje u kome se društvo nalazi kao što to učini šetnja.
Priča da Prajd izazove nasilnike da ispolje svoju agresiju i nezadovoljstvo je druga stvar – za destrukciju i nasilje nisu krivi oni nad kojima se ono vrši, nego oni koji ga vrše. Moramo prekinuti da okrivljujemo žrtve i okrenemo se nasilnicima. Nije Prajd kriv ako ga besne osobe iskoriste kao povod da ispolje svoju mržnju i agresiju, već oni sami.
Ne brinite o tome kako biste objasnili svom (budućem) detetu što se dve tete ljube. Jedan roditelj je pisao: “Kada bi poljubac dve tete bilo najteža stvar koju bih morao da objasnim svom sinu, bio bih presrećan”. Decu i treba da učimo ljubavi, nežnosti, pažnji, a to kojeg je pola osoba koju volimo, je najmanje bitno.
Roditeljima ne-heteroseksualne dece treba svi zajedno da poručimo da ništa nisu “uradili pogrešno”. Hvala im ako u ovom društvu podržavaju svoje dete da bude to što jeste, i ako su od porodice napravili sigurnu sredinu.
Položaj LGBT+ mladih je izuzetno loš, jer su izloženi višestrukoj diskriminaciji, a ljudska prava zagarantovana svima su im uskraćena. I ne zaboravite, sva ljudska bića su ravnopravna u dostojanstvu i imaju pravo na dostojanstven život! Mnogi nisu upoznati šta je zapravo diskriminacija i misle da je tolerancija ako kažu „Neka rade šta hoće u svoja četiri zida“, ali to je opet diskriminacija i ograničava ljudska prava zagarantovanih usvojenom Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.
Zato vas pozivamo na mirnu i slobodnu šetnju u znak podrške svima koji su ugroženi, obespravljeni i gurnuti u „četiri zida“.
Nadamo se da će iz godine u godinu, sve više nas šetati na Prajdu. Najviše od svega, nadamo se Srbiji u kojoj će šetnje sve manje biti potrebne.
