Home [njuz] Strancima najteži padeži

Strancima najteži padeži

200
0

articles.jpgAko bi neko ovih dana svratio na Filološki fakultet u Beogradu, imao bi priliku da na jednom mestu sretne Italijane, Ruse, Nemce, Čehe, Rumune, Slovake, Grke, Bugare, Poljake… Svi oni uz veliki trud i dosta muke pokušavaju da nauče srpski jezik. Bugarima ide najbolje, ali ništa lošiji đaci nisu ni Italijani. Srpski padeži zadaju im, kažu, najviše muke.

U Centru za srpski jezik u toku je letnji kurs srpskog jezika za strance. Verovatno ni na jednom mestu u srpskoj prestonici nema toliko stranaca koliko ih je ovih dana u slušaonicama Filološkog fakulteta.
Svi su tu sa jednom namerom – da što bolje savladaju srpski jezik i izbore se sa njegovim padežima, glagolima, vremenima…

Italijanka Aleksija Kobal studira ruski, srpski i hrvatski jezik u Trstu. U Centru za srpski jezik su i Alek i Roberta iz Padove, Lora i Alesandro iz Verone, Laura iz Venecije…
– Srpski je tako melodičan. Volim vašu muziku, a trubače prosto obožavam, posetila sam Guču. Inače, zbog kulturnih i poslovnih veza između naših zemalja poznavanje srpskog jezika mi pruža dosta mogućnosti. Oduševljena sam izgledom Kalemegdana, Skadarlije, pogledom na Ušće… Osećam se kao da sam svaki dan na odmoru iako vredno učim srpski jezik – priča Aleksija.

Alek Zanusi želi da radi za nevladine organizacije na području bivše Jugoslavije. Već govori engleski, nemački, francuski i španski, a veliki izazov mu je, kaže, da nauči i srpski.
– Italijani i Srbi su po mnogo čemu slični. Vaše devojke su jako lepe, pa nije ni čudo što sve više Italijana dolazi na studije u Srbiju – kaže Alek.

Galjina Jurova i Viktorija Rapukina iz Rusije planiraju da studiraju u našoj zemlji, a najviše im se, kaže, sviđa pozitivna atmosfera koja se ovde oseća na svakom koraku. Letnji kurs srpskog jezika pohađaju i Erika, Zuzana, Jana i Barbara iz Slovačke, Kristina iz Praga i Nina iz Beča.
– Svi obično komuniciramo na engleskom, ali kako vreme odmiče i sve bolje govorimo srpski, trudimo se da među sobom komuniciramo i na srpskom. U šali kažemo da je slušaonica Filološkog fakulteta Evropa u malom u kojoj svi govore srpski jezik – kažu polaznici kursa.

Bugari su obično najbolji đaci na kursu, tečno govore srpski, a i profesorka za njih ima samo reči hvale.
– Završila sam novinarstvo na Sofijskom univerzitetu. Radila sam na televiziji. Istorija Srbije mi je vrlo interesantna, pa sam odlučila da naučim srpski – kaže Veronika Paraskanska.
Ljubljana Mineva iz Varne, kao i Veronika, studira srpski i hrvatski jezik u Sofiji. – U Srbiji se osećam sjajno, kao da sam u svojoj zemlji – kaže Ljubljana.

Braću blizance Simeona i Danijela Stefanova interesovanjem za srpski jezik zarazio je stariji brat, pa su odlučili da studiraju slovenske jezike.
Rumunke Roksana Joana Jonesku i Mihaela Alina Trandafir studiraju srpski jezik u Temišvaru.
– Sve nam se sviđa u Srbiji, a najviše otvorenost sa kojom prihvatate ljude bez obzira odakle dolaze. Moramo priznati da su vaši muškarci malo lepši od Rumuna – kažu kroz smeh Roksana i Mihaela.

Advokat uči srpski

Letnji kurs srpskog jezika trenutno pohađa i Dimitris Bilis, advokat iz Grčke.
– Planiram da radim u oblasti ekonomskih veza i saradnje između Grčke i Srbije. Srpski je težak jezik, ali naučiš ga ako se malo potrudiš – kaže Dimitris na tečnom srpskom.
Iz Grčke je stigla i Eli Melikidu, balkanolog, koja je toliko oduševljena Srbijom da već planira da dođe opet.

Korejcu puk’o film

– U Južnoj Koreji ima oko 300 studenata koji na neki način uče naš jezik. Jednom sam pitala Korejca koji je kod nas učio srpski šta kaže kad se naljuti. Odgovorio je: „Puk’o mi je film“.

U poslednje vreme imamo sve više Italijana. Stranci boravak iskoriste da proputuju celu Srbiju. Našem učeniku Bendžaminu iz Amerike to nije bilo dosta, pa je stopirajući stigao do Albanije. Malo pre bombardovanja došao nam je Japanac, potomak čuvene porodice Honda.
Od roditelja je kao nagradu za uspešno završeno školovanje dobio šestomesečni put po Evropi. Mladom Hondi se, međutim, toliko svidelo u Beogradu da je ovde ostao pet i po meseci.

Interesantno je da svi koji dođu ovde pokušavaju da se ponovo vrate – priča Vesna Krajišnik, profesorka za srpski jezik kao strani na Filološkom fakultetu.

Izvor: Blic