Subotica – Od ove školske godine na Građevinskom fakultetu u Subotici postoji mogućnost studiranja na daljinu, što je trenutno novina u našoj zemlji i što primenjuje veoma mali broj fakulteta kod nas. U stvari, kompletan sistem studiranja na daljinu ne postoji ni na jednom drugom fakultetu, ima samo tzv. E-learninga u okviru pojedinih predmeta, te bi se moglo reći da je subotički fakultet u tome svojevrsni pionir.
S projektom se krenulo s namerom da se poveća zainteresovanost za studiranje na ovom fakultetu, ali mogućnost da se studira na ovakav način koriste najviše oni koji su iz nekog razloga onemogućeni da svakodnevno prate nastavu na fakultetu. Reč je o studentima koji već rade, majkama koje su zbog dece sprečene da nastave redovno školovanje, ali ima takođe i onih koji su u godinama kada se uglavnom napušta bilo kakva ambicija, ali koji žele ipak da usavršavaju svoje znanje, pa je stoga studiranje preko Interneta šansa i da ideja doživotnog učenja zaživi i kod nas.
– Osnovu ovakvog vida studiranja čini u stvari e-learning, odnosno uslovno rečeno elektronsko učenje uz korišćenje mogućnosti Interneta – kaže Karmelka Barić, koordinatorica studija na daljinu na subotičkom Građevinskom fakultetu, inače profesor nemačkog jezika. Zamisao je u stvari bila da se ovim pomogne i redovnim studentima, jer je poznato da su tehničke nauke vrlo teške za studiranje i da se vreme studiranja ponekad oduži i na deset godina. A prema Bolonjskoj deklaraciji studentima će to biti uskoro onemogućeno, a E-laerning pruža dobru mogućnost da se gradivo lakše savlada.
Nastavni materijal koji nastavnici daju studentima koji su se opredelili za studiranje na daljinu mora da bude interaktivan, a to podrazumeva i mogućnost samoprovere znanja – kroz različite testove, kvizove, ukrštene reči, itd. Takođe, to uključuje i timski rad, konsultacije s profesorima i asistentima, ali konsultacije i između samih studenata, mogućnost diskusija, itd. Nije, dakle, reč samo o pukoj razmeni mejlova, već o razrađenom sistemu komunikacije i raznovrsnim tehnikama, odnosno aktivnostima u procesu učenja. Stoga svako od studenata u sistemu studija na daljinu dobija i određenu softversku podršku da bi mogao primenjivati sve te programe.
– Zadovoljni smo odzivom studenata kojih je oko dvadesetak na prvoj i trećoj godini. Moramo znati da je ovakav način studiranja veoma naporan za profesore, od kojih se zahteva znatno veći angažman. Oni svakodnevno kontrolišu pristigle zadatke, jer studenti neprestano moraju da rade na gradivu i tu praktično nema kampanjskog rada. Profesori moraju stalno da budu u kontaktu sa studentom preko mailova, preko Internet foruma ili četa, a to nije mali posao. Takođe, oni su u obavezi da redovno pripremaju materijale prilagođene ovoj vrsti učenja, i metodički i didaktički, odnosno da ih prilagode elektronskoj formi. Za to smo uostalom morali da organizujemo i dodatnu obuku naših nastavnika.
– U nameri da usavrši ovaj sistem studiranja Građevinski fakultet u Subotici je konkurisao za jedan projekat austrijske vlade koji bi trebalo da se realizuje tokom ove godine i koji se odnosi upravo i na ovu vrstu studiranja. Međutim, kako je interesovanje studenata već na početku ove školske godine bilo veliko, s programom se krenulo odmah, tako da je ovo u stvari pilot projekat Fakulteta. Paralelno se radi na daljem obučavanju profesora i naredne godine će to biti i mnogo bolje nego ove. Mi u stvari još uvek nemamo pravo na on-line učenje, budući da se ovde radi i preko Interneta i uživo (studenti imaju i obavezne konsultacije, a i neke vežbe moraju pratiti u laboratoriji). Takođe, neki nastavni materijali su u papirnoj formi, jer se pojedine vežbe prosto ne mogu prikazati na bilo koji poznati elektronski način. To se pogotovo odnosi na vežbe iz stručnih predmeta – kaže profesorica Berić.
U svakom slučaju, ovakav vid studiranja otvara nove mogućnosti za sve koji žele da uče, ali i pruža novu dimenziju studiranja kroz visoku autonomiju u tom procesu. Praktično, student se učenju i nastavnim gradivu posvećuje onda kada to njemu odgovara, kada nađe vreme i volju za to i u bilo koje doba dana. Prva evaluacija, odnosno ocenjivanje programa daljinskog studiranja na Građevinskom fakultetu govori da su studenti veoma zadovoljni svojim izborom.
A ima ih, kako navodi profesorica Barić, iz gotovo svih krajeva naše zemlje, ali i van nje – na spisku Internet studenata nalaze se i studenti iz Kuvajta, Crne Gore, BIH.
Vesela Laloš
(Preuzeto iz Danas-a 19.02.2007.)
Uslovi
Pored opštih uslova za upis na studije na daljinu Građevinskog fakulteta, odnosno završene srednje škole i položenog prijemnog ispita, oni koji se odluče za ovaj model studijskog učenja moraju da ispune i dodatne uslove, odnosno da poseduju lični računar i pristup Internetu. Posle redovnog upisa studentu se omogućava "pristup platformi" preko odobrenog korisničkog imena i lozinke, što je procedura poznata svakom ko ima aktivnu komunikaciju s Internetom, a zatim dolazi do softvera koji mu pomaže da koristi materijale za nastavne predmete. Profesori zatim studentu šalju te materijale u elektronskoj verziji, a na studentu je dalje da ih koristi na način koji njemu odgovara. Prednost ovog Internet studiranja je i u tome što, budući da postoji stalna Internet veza s profesorima, oni mogu u svakom momentu da imaju uvid u to koliko student provodi vremena u učenju, koliko je uspešan u rešavanju zadataka i, uopšte, u kojoj je fazi njegovo savladavanje gradiva.
