pitanje:
Postovani, Nadam se da cete mi pomoci da na neki nacin utvrdim razlog mog problema i kako da ga resim… Imam 25god… Dakle,imam problem sa sticanjem zenskih prijatelja.Problem je sto je svako prijateljstvo kratkog daha ili povrsno.
Zaista ni jedna ne zeli da ima dublji odnos sa mnom.zaista se jezim povrsnih odnosa i druzenja gde zapravo niko ne da da ga neko bolje upozna.Zaista se trudim da budem maksimalno fer,pozitivna i iskrena,ali ne i uvredljiva.Uvek se snadjem u razgovoru sa novim devojkama,nemam nikakav oblik socijalne fobije,nisam nastrana,normalno se ponasam,oblacim i izgledam.Volim da slusam druge,uvek sam za akciju i druzenje.Ne smaram iscrpnim pricama i trudim se da budem zanimljiva.Retko kad nalazim manu ljudima i uvek se udaljim kad su ogovaranja u toku jer to ne volim.Ok nisam duhovita,ali ne znam kako bih to promenila,takodje znam ponekad da budem preosetljiva pa ne razumem sarkasticne sale i javno prozivanje jer ja to ne radim drugima.Ne kritikujem i ne osudjujem ljude ali takodje uvek cuju moje iskreno misljenje. Pocela sam da se zatvaram u sebe i ogradjuem od ljudi jer ne vidim u cemu je moj problem,a ocigledno negde gresim.Nisam uspela da zadrzim drugarice iz osnovne,srednje,sa faxa pa cak i ni iz detinjstva. Zaista ne patim od ljubomore i zavisti jer imam sve sto mi je potrebno u zivotu kao sto se izgleda tice da budem srecna. Imam losiji odnos sa majkom,dakle nismo bas bliske,mozda zato ne znam da izgradim odnos sa devojkama ili sam mozda nesigurna pa previse dopustam I trudim se oko ljudi,a dobijem mrvice zauzvrat… Nedavno se zavrsilo moje dvadesetogodisnje prijateljstvo sa najboljim prijateljem(muskog)roda.Smatram da sam bila dobra prijateljica prema njemu,jako sam izgubljena I ne mislim da je greska u meni da bih popustila…Da ne duzim oko toga kako je uspeo da me razocara,bojim se da sa mnom nesto nije u redu jer nemam ni jednog prijatelja… Potreban mi je dobar savet kako produbiti odnose i imati adekvatan pristup,takodje gde naci osobu koja je slicna meni i deli ista interesovanja (samo mi ne govorite da ce to biti fines,skola stranih jezika ili neki hobi jer sam i to pokusala)… Razumem da se prijateljstvo gradi,ali potrebno je krenuti od necega a gde upoznati nekog ko je u istom problemu da moze najbolje da me razume? Unapred zahvalna na vasem odgovoru.
odgovor:
Poštovana Elizabeta, kada pišeš o sebi, nekako se stiče utisak da si ti osim što kažeš da nisi duhovita, prosto savršena. Ne ogovaraš, nisi zavidna ni ljubomorna, ne nalaziš ljudima mane, ne kritikuješ, osetljiva si na sarkastične šale i javno prozivanje jer ti to ne radiš drugima itd, i sl. Ja mislim da ljudi vole da se povezuju sa ljudima sa kojima mogu da kritikuju, da budu sarkastični i ironični, da ogovaraju, da zbijaju različite vrste šala, da ispolje niz svojih mana i da u drugima otkriju određene ljudske mane i slabosti. Kad je neko sav sazdan od ljudskih vrlina i ne dozvoljava sebi nikakvu ljudsku manjkavost, prosto mi se čini, da je realno, bar u današnjem svetu, da bude usamljen. Ne znači da je ovo razlog ili uzrok tvog problema, ali mislim da i o ovome vredi razmisliti. To što kažeš da si imala loš odnos sa majkom, može ali i ne mora predstavljati koren tvog problema. Mislim da je veoma važno da si kako pišeš,sa jednom osobom imala prijateljski odnos, koji je trajao 20 godina. Analiziraj vaš odnos, pa vidi šta je sve to što ste vas dvoje razmenjivali, šta si ti sve u taj odnos unela, da bi on trajao 20 godina? Odgovor na ovo može biti korisna smernica za odnose sa drugim ljudima. Od koristi može da bude tvoje prisećanje o tome na koji tačno način počinju tvoja prijateljstva, kako se razvijaju, šta i kako tu činiš ti a šta i kako čini druga strana, šta tu ti osećaš, kao i na koji tačno način se određeno prijateljstvo gasi, šta tu ko čini, koja je i kakva tačno tvoja odgovornost za sve faze, od uspostavljanja prvog kontakta pa sve do potpunog razlaza. Verujem da u ovakvom jednom istraživanju svojih različitih odnosa sa ljudima oko sebe, i ženskog i muškog pola, možeš doći bliže do svog dela odgovornosti za izostanak prijateljstava i povezanosti sa ljudima oko sebe. Koristan izvor informacija mogu biti takođe ljudi oko tebe, tvoje bivše prijateljice, tvoj prijatelj sa kime si prekinula prijateljstvo, možeš da ih pitaš za mišljenje u vezi sa problemom koji iznosiš. Možda nešto potencijalno korisno o svom viđenju tvog problema mogu da ti kažu i članovi tvoje porodice. I na kraju, važno je i kako stojiš sa momcima? Da li ti je sa njima lakše da se povežeš, da uđeš u emotivnu vezu i produbiš je? Koliko traju tvoje ljubavne veze? U svakom slučaju, ako tvoj problem traje duže vreme i ne uspevaš sama da počneš da ga rešavaš, najbolje je da se obratiš nekom psihoterapeutu i sa njime započneš proces postepenog prevazilaženja svojih problema. Srdačni pozdrav, Jovan Ratković.
