pitanje:
Ee pa ovako, imam 21 godinu,dijetu nisam sama sebi osmislila vec mi je dijeta odredjena putem vadjenja krvi test netolerancije na hranu. Ne znam koliko ste upuceni u to. Trenutno nista ne studiram vec radim posao u kojem se dobro snalazim i koji mi za sada veoma odgovara i zanimljiv mi je i planiram ga zadrzati bar dok ne odlucim sta cu studirati. Odnosno meni je definisana zelja i znam tacno sta volim i boricu se da u tome uspem, a to je oblast psihologije (heheehhe buduce kolege,bar se nadam). Porodicni odnosi su stabilni, odnosno u mojoj porodici nema svadje, prepirki, vlada jedna zdrava i pozitivna atmosfera cak sta vise oni me bodre da nastvavim dalje i da ne odustajem. Na to sve dodajem i podrsku prijatelja. Inace sam pozitivna osoba koja voli smeh, humor, itd.. Cak mi ponekad zameraju i kazu da preterujem sa smehom….Volim da se druzim. nisam nesto povucena ali da se druzim iskljucivo sa osobama koje mi prijaju u suprotnom ako se nadjem u drustvu nekoga ko mi ne prija gledam da izbegnem takvo drustvo ili naprosto cutim…Eto to bi bilo to sto bih ja rekla o sebi nadam se da sam vam pomogla u analizi i da cu uskoro dobiti vas meil…pozdrvav Jelena
odgovor:
Poštovana Gordana, lepo je što si opisala kontekst svog sadašnjeg življenja, iz ovoga se može bar u nekim konturama videti ko si ti, čime se baviš, sa kime živiš, kako se družiš, šta planiraš. U prvom pismu si iznela da ne znaš kako da pronadješ motiv i nastaviš dalje sa dijetom u trenutcima kad ti je tesko i kada bi rado odustala? Kao i šta je to na sta treba da se fokusiraš da bi uspela? Ja ovo razumem kao pitanje kako da prevaziđeš krizu discipline koja ti se povremeno javlja u toku držanja dijete. Tvoj generalni motiv za držanje dijete je tu najvažniji, i možeš da ga se prisetiš, da sebi u trenucima krize govoriš nešto tipa „ovo radim da bih …“ kao i da taj cilj zbog koga si se i odlučila na dijetu zamišljaš, vizuelizuješ. Druga mogućnost je da sebi govoriš da ćeš držati dijetu danas, a da ćeš sutra videti šta ćeš. Znači, da ti fokus bude da sada, u ovom trenutku ne prekršiš pravilo dijete, i ako to tako gledaš, to onda olakšava situaciju, znači ’samo sada da se pridržavam pravila“. Znači, da ne razmišljaš o dijeti kao o jednom dugačkom procesu, nego samo o onome što treba da uradiš u sadašnjem trenutku. Treće, u situaciji izrazite „krize“, možeš da na neki način zavaraš glad, na primer tako što ćeš umesto pizze popiti šolju toplog čaja ili pojesti jabuku. Četvrto je da u koliko u nekom trenutku prekršiš neko pravilo dijete, da ne dozvoliš da padaš u očajanje, tj. da jedan manji ili veći „pad“ ne iskoristiš kao izgovor za potpuni prekid dijete, već da nastaviš disciplinovano sa dijetom, uprkos tome što si napravila „kiks“. Peto, da gledaš da imaš što više dnevnih aktivnosti različitih vrsta, interesantnih i dr., koje će ti okupirati pažnju i skretati misli sa hrane. Da ti hrana kao tema postane što je moguće nebitnija, kreneš da se što intenzivinije baviš drugim stvarima, „batališ hranu kao značajnu životnu temu“. Šesto – osmisli sistem sitnih nagrada za sebe, nakon kraćih intervala disciplinovane primene dijete. Na primer, nakon prepodnevnog „uspešnog držanja dijete“, častićeš sebe na taj i taj način. Ili, nakon 5 dana uspešnog…, nagradićeš sebe tako i tako… Sedmo – u proceni efekata dijete budi realna, ne preteruj sa ambicijama. Srdačni pozdrav, Jovan Ratković.
