Na fakultetima i visokim školama u Srbiji počela je nastava u novoj školskoj 2010/11. godini, koju od 18 univerziteta u zemlji sa akreditacijom dočekuje 12. Prema najnovijim podacima, u Srbiji indeks ima 237.598 akademaca, koji fakultet u proseku studiraju 7,69 godina.
– Od osam državnih univerziteta u Srbiji, sedam je akreditovano, a Univerzitet umetnosti je još u postupku akreditacije, jer su standardi u ovoj oblasti definisani kasnije. Od privatnih univerziteta, dozvolu je zatražilo 10, pet je akreditovano, a pet je i dalje u postupku – rekla je za naš list profesor dr Vera Vujčić, predsednica Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta RS.
Od državnih univerziteta, akreditovani su univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici), Novom Pazaru, kao i Univerzitet odbrane. Među privatnim univerzitetima dozvolu za rad dobili su univerziteti Megatrend, Singidunum, Edukons, Privredna akademija i Metropoliten. U proces akreditacije ušla su 83 državna i 40 privatnih fakulteta. Akreditovano je 93 odsto državnih fakulteta, a sedam je dobilo akt upozorenja, dok je među privatnim fakultetima 72 odsto akreditovano, 15 odsto je odbijeno, a ostali su još pod aktom upozorenja.
Procene su da se svake godine u Srbiji upisuje oko 50.000 brucoša, a na privatnim fakultetima još oko 10.000, ali zvaničnog, a ni zbirnog podatka nigde nema
Poslednje podatke o ukupnom broju akademaca objavio je Republički zavod za statistiku i to za 2007. godinu. U Srbiji indeks ima 237.598 studenata, od kojih se 110.606 školuje o trošku države. Godinu dana ranije, na prvoj godini studija bilo je 76.630 akademaca, uključujući brucoše i ponavljače.
Kad je reč o broju onih koji do diplome dolaze na vreme, prema Zavodu, 2007. godine je u roku diplomiralo 31,21 odsto studenata, što je najviše u poslednjih 17 godina. Primera radi, 1990. diplomu je na vreme dobilo 11,4 odsto akademaca, 2000. godine – 15,5, a 2006 – 21,69.
Prema nedavnoj analizi Univerziteta u Beogradu, tokom školske 2007/08. godine pre roka je diplomiralo oko 16 odsto najboljih, dok je taj procenat prethodne godine bio 13,06.
Podaci Centra za obrazovne politike pokazuju da je pre četiri godine na jednog nastavnika dolazilo 18 studenata, a procene istraživača CEP-a su i da oko 40 odsto studenata nikada ne završi studije. Takođe, pre primene Bolonje, dvogodišnje više škole završavale su se u proseku za 4,2 godine. Stopa ponavljanja je bila najveća za drugu godinu studija – skoro 46 odsto (slede treća godina sa 40 i prva godina studija sa više od 25 procenata).
Studenti fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su diplomirali do kraja školske 2007/08. godine, prosečno su studirali 7,69 godina, što je za oko 2,3 godine duže od predviđenog vremena za završetak studija.
Najnovija analiza efikasnosti studiranja, pokazala je da je dužina studiranja na beogradskim državnim fakultetima blago smanjena, budući da je prosečno trajanje studija u školskoj 2006/07. iznosilo 7,84 godine.
U analizi UB anketirana je uspešnost studiranja 9.547 studenata upisanih po starim programima ali i po reformisanim „bolonjskim principima”. Njihova srednja ocena studiranja je povećana, ali neznatno, sa 7,94 na 7,96.
Kako je pred početak ovog upisnog roka rekla za naš list profesor dr Neda Bokan, prorektorka UB, analiza je pokazala i da je na 13,2 odsto predmeta na studijskim programima osnovnih studija prolaznost studenata ispod 30 odsto, čime profesori nisu zadovoljni.
Prema rezultatima analize prolaznosti studenata po predmetima za školsku 2008/09. godinu, na 14 odsto predmeta prolaznost je između 31 i 50 odsto, na 18 odsto predmeta prolaznost je od 51 do 70 procenata, dok je na 54,5 odsto predmeta prolaznost akademaca preko 71 odsto.
Takođe je utvrđeno da jedino Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu ima stoprocentnu prolaznost akademaca u četvrtu godinu studija, potom slede Arhitektonski (97) i Elektrotehnički fakultet sa 92 odsto. Na Saobraćajnom fakultetu prolaznost akademaca koji su završili treću godinu je 78 procenata, a na Ekonomskom fakultetu je 72 odsto. Najmanja prolaznost na četvrtu godinu jeste na Fakultetu veterinarske medicine, sa svega 4,8 procenata, zatim na Tehničkom fakultetu u Boru (17 odsto), Pravoslavnom bogoslovskom (23 procenta), Farmaceutskom (25 odsto) i Filološkom fakultetu (30 procenata), pokazali su rezultati istraživanja koji su studenti ove godine predstavili na tribini o Bolonji koja je održana na Fakultetu organizacionih nauka.