Na univerzitetima u Srbiji obrazuje se oko 20.000 ekonomista, a čak 5.404 diplomca sa ovom strukom još čeka posao na birou za zapošljavanje. Pravo na šest državnih fakulteta studira više od 16.000 akademaca, a 3.227 diplomiranih pravnika još nema radnu knjižicu. Oko 7.500 akademaca obrazuje se za buduće lekare, a čak 1.923 doktora još nije ušlo u ordinaciju. Za stomatologe se školuje oko 1.250 studenata, a 1.017 diplomiranih doktora stomatologije još je na birou. Upisna politika koja je dugi niz godina tekla bez ikakvog plana, dovela je do toga da studenti na većini fakulteta nemaju čemu da se nadaju posle diplome. Njihove starije kolege već godinama ”čame” na spiskovima Nacionalne službe za zapošljavanje i nadaju se prvom poslu.
Da li će Strategija visokog obrazovanja, koju je najavio ministar prosvete Žarko Obradović, promeniti ovu sumornu sliku, tek ćemo videti. Sigurno je, međutim, da je potrebno vreme da se napravi ravnoteža između kadra koji se školuje i potreba privrede i društva.
Velikom raskoraku doprineli su i privatni fakulteti, na kojima se višestruko duplira broj budućih diplomaca.
– Ne postoji jasna strategija na nivou države, koliko nam treba pravnika, ekonomista, lekara. Upisne kvote se prepisuju iz godine u godinu i to traje dve decenije. Iste su kao kada je privreda u Srbiji još radila. Stvari, ipak, idu nabolje, jer prvi put postoji dobra volja Ministarstva i uspostavili smo saradnju sa privrednim komorama Srbije i Beograda i Nacionalnom službom – smatra profesor doktor Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta.
Koliko će dugo neko čekati posao na birou zavisi i od grada u kojem ga traži. U prestonici ima mesta za ekonomiste, a u provinciji se teško zapošljavaju. U manjim gradovima i selima, međutim, trebaju lekari, ali niko ne želi tamo da radi.
– Strategija bi trebalo da pomogne, jer bi se tada znalo koje kadrove se državi isplati da finansira. Naši studenti brzo nalaze posao, čak 90 odsto njih se zaposli godinu dana posle diplomiranja. Zanimljivo je da je i posle izlaska prve generacije diplomaca sa privatnih fakulteta i dalje veća potražnja za našim studentima – objašnjava profesor dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta.
Backović tvrdi da je država bila liberalna u izdavanju dozvola za rad privatnim visokoškolskim ustanovama, pa samo u prestonici ima više od 30 privatnih fakulteta i visokih škola ekonomske struke.
Statistika
Najviše nezaposlenih visokoškolaca ima među ekonomistima. Na spisku NSZ ih je čak 1.650, koji su prevalili petu deceniju života. Nema mnogo manje ni onih kojima u ličnim kartama piše do 30 godina, jer 1.557 njih još čeka prvi posao. Među pravnicima najteže se zapošljavaju oni koji su tek diplomirali, pa trenutno 1.173 traže radno mesto. 940 mladih doktora do 30 godina je besposleno.
Odbor za prosvetu
Odbor za prosvetu juče nije prihvatio izveštaj o radu Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) za 2008, a članovi odbora su se saglasili da se Skupštini Srbije uputi predlog za smenu predsednika tog saveta, Aleksandra Jovanovića. Članovi Odbora smatraju da je NPS samo konstatovao da je stanje obrazovanja u Srbiji katastrofalno, ali da nije dat nijedan predlog kako da to bude rešeno, iako je trebalo da Savet utiče da dođe do promena nabolje.
Članovi ovog tela u izveštaju su ukazali da je reforma obrazovanja zaustavljena 2004. i da će se posledice toga osećati u sledećim decenijama. Naveli su da je zakon o osnovnoj školi ”prevaziđen i zastareo”, kao i da mreža škola u Srbiji ne odgovara broju učenika. Uz konstataciju da je naša zamelja na prvom mestu po nezaposlenosti, u izveštaju se kao razlog za to navodi neprilagođenost strukture privrede i razvojnih potencijala i planova.
Izvor: Večernje novosti
