Veliki broj Grka koji nisu ni sanjali da će ikada otići iz domovine, pakuju kofere i kupuju kartu u jednom pravcu jer se kraj grčke drame nikako ne nazire.
Nezaposlenost je dostigla rekordni nivo od 16 procenata zbog čega mladi ljudi, koji nikako ne mogu da pronadju posao, razmišljaju kako da se domognu Britanije, Nemačke ili čak Australije i SAD.
Kada je Australija organizovala informativni seminar u Atini početkom oktobra na kojem je objašnjena njena imigraciona politika i procedura za dobijanje viza, nastala je prava pomama, njen vebsajt je bio zatrpan hiljadama zahteva.
“Interesovanje (Grka) u poslednje vreme je povećano”, izjavila je autralijska ambasadorka u Atini Dženi Blumfild, koja i sama ima grčko poreklo, ali i dodala da ne postoji nikakva specijalna ponuda za Grke niti bilo koju drugu državu.
Između 50-ih i 70-ih u Australiju je emigriralo između 140.000 i 150.000 Grka, ali od tada Australija odobrava samo oko 100 viza za Grke svake godine.
Oni koji pokušavaju da emigriraju u Australiju, SAD ili negde bliže u Evropi su uglavnom mladi, visokoobrazovani Grci koji su studirali u inostranstvu, ni nalik njihovim roditeljima ili dekama i bakama, koji su bolju budućnost tražili u radničkim odelima ili sa siromašnih imanja.
Zemlju napuštaju obrazovani, izjavio je za Rojters Luis Labrianidis, profesor sa Univerziteta Makedonija.
On procenjuje da otprilike oko 10 odsto studenata kada završi fakultet napušta Grčku, što će, prema njegovom mišljenju, imati dugoročne posledice po zemlju koja se bori sa žestokom krizom.
“To su ljudi koji bi trebalo da pomognu da se ekonomija zasnovana na proizvodima i uslugama, a bazirana na jevtinoj radnoj snazi usmeri ka vrhunskim proizvodima”, istakao je Labrianidis i dodao da je “to što oni odlaze najveći udarac za napredak naše zemlje”.
Grci mogu slobodno da se kreću u okviru granica koje čine države članice Evropske unije, što znači da ih potraga za poslom u nekoj od zemalja članica EU košta koliko iznosi cena avionske karte za zemlju u kojoj se nadaju da će pronaći bolje sutra.
Nemački ogranak Svetskog saveta Grka u inostranstvu (SAE), neprofitne organizacije koja pomaže grčkoj dijaspori, zatrpan je molbama za pomoć.
“Nikada ranije nismo doživeli ništa slično”, izjavio je Kostas Dimitriu, šef SAE u Nemačkoj i dodao da ljudi dolaze, pišu da se osećaju kao davljenici i da im je potrebna pomoć jer nemaju novca da prehrane decu.
Dimitriu procenjuje da je grčka zajednica u Nemačkoj narasla za 10.000 ljudi od početka krize.
“Ljudi ne mogu da plate račune za telefon, oduzimaju im kuće, imaju dugove, a izgubili su posao. Zbog toga žele da odu”, kaže Dimitriu i sam sin grčkog para koji je imigrirao u Nemačku 60-ih.
Ali ne razmišljaju samo Grci o tome kako da spas pronađu izvan granica svoje zemlje i na desetine hiljada stranaca koji su emigrirali u Grčku tokom protekle dve decenije kada je ekonomija bila u usponu, sada su bez posla i razmišljaju o odlasku.
Izvor: B92
