Sa „sive” na „belu” listu

0
SHARE

01.gifDa bi Srbija prešla na bezvizni režim sa EU treba da usvoji zakone o putnim ispravama, o strancima, o azilu i o nadzoru državne granice, ali i da dosegne evropske tehničke standarde.Kada u Srbiji kažete „viza”, godinama unazad, sasvim je isto kao da ste rekli:

dugi redovi, gužve, nervoza, često neprospavane noći, gomile papira u rukama, sumnjičavi i džangrizavi službenici i najmanje nekoliko desetina evra troška. Nakon što je Srbija parafirala sporazum o viznim olakšicama sa Evropskom unijom (pre petnaestak dana), neki od navedenih „sinonima” neće važiti, najverovatnije, već od početka sledeće godine, ali samo za „određene kategorije” naših građana. Za većinu srpskih državljana – nažalost, i dalje, hoće.

Postignute vizne olakšice nisu, međutim, bile same sebi cilj, već je Srbija namerila da što pre stigne do bezviznog režima sa EU, koji bi omogućio srpskim građanima da slobodno putuju po Evropi, bez potrebe da vade vize, samo sa pasošem u džepu. A prvi uslov za početak tih pregovora o liberalizaciji viznog režima sa EU, koje je nedavno, prilikom boravka u Beogradu, najavio i Oli Ren, evropski komesar za proširenje, jeste primena pojedinih zakona važnih za ovu oblast. Iz Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU kažu nam da su ti propisi uglavnom pripremljeni i da čekaju trenutak kada će ući u proceduru za usvajanje, prvo u vladi, a onda i u parlamentu. Reč je, zapravo, o nacrtima zakona o putnim ispravama, o strancima, o azilu i o nadzoru državne granice, za koje se u vladinoj kancelariji nadaju da će konačno biti usvojeni do kraja ove godine da bi Srbija već od 2008. godine mogla da počne konkretne razgovore o prelasku sa „sive” na „belu šengensku listu”.

Šta, konkretno, regulišu ovi propisi iz prioritetnog „paketa”. Naglašavajući da je zakon o putnim ispravama preduslov za stvaranje zakonodavnog okvira za izdavanje novih putnih isprava, Sanja Mrvaljević, savetnik u pomenutoj kancelariji, ističe da će nove putne isprave biti znatno sigurnije i da će sadržati biometrijske podatke.

Poznato je, inače, da postoje dva modela biometrijske zaštite – američki, koji podrazumeva skeniranje oka, i evropski model, a to je otisak prsta.

O tome koji će nivo zaštite biti primenjen u našim pasošima Sanja Mrvaljević u ovom trenutku ništa preciznije ne može da kaže, naglašavajući da se „vrstom biometrije koja će biti sadržana u našim pasošima bave tehnička lica unutar MUP-a”, i da ćemo tek po donošenju zakona tačno znati kako će izgledati naša putna isprava.

– Nadamo se da će do kraja godine zakon biti usvojen, jer je to mnogo važno ne samo u vezi sa viznom liberalizacijom, već i u vezi sa usvojenim sporazumom o viznim olakšicama – kaže naša sagovornica.

Sledeći bitan zakon za ovu oblast jeste zakon o strancima, čiji je nacrt, takođe, već završen. Suština tog akta je modernizacija i usklađivanje našeg pravnog sistema sa šengenskim pravnim tekovinama. Iako mi već imamo zakon o kretanju i boravku stranaca, koji je dobar zakon, ipak, moramo u našu regulativu da uvedemo nov vizni sistem i vizni režim, koji će biti u skladu sa tim zakonom, jer je stari propis prilično prevaziđen.

U njemu će, kako saznajemo od Mrvaljevićeve, biti precizno definisani tipovi viza koje ćemo mi izdavati (da li je poslovna ili studentska, kao i dužina trajanja određene vize), obezbeđena sigurnost tih viza, kao i obrađena materija kretanja i boravka stranaca u našoj zemlji da bi se omogućila efikasna kontrola migracija.

Nacrtom zakona o azilu definisana su prava azilanata i azilantska zaštita u našoj državi, čiji broj, inače, nije veliki. Veliku pomoć u njegovoj izradi predstavljao je okvirni zakon o azilu, donet u vreme postojanja državne zajednice, koji je sadržao samo osnovne principe te zaštite, a na osnovu kojeg je trebalo da države članice donesu svoje propise za implementaciju tih načela, što se nije dogodilo. Ali, taj zakon je sada olakšao izradu srpskog propisa na tome da se ta azilantska zaštita zaokruži.

Kad je reč o nadzoru državne granice, poznato je da Srbija polako uvodi sistem integrisanog upravljanja granicama, koji je i urađen u skladu sa smernicama Evropske komisije za države zapadnog Balkana. Podsetivši na to da imamo strategiju za integrisano upravljanje granicama, usvojenu u januaru 2006. godine, kao i akcioni plan za sprovođenje te strategije, iz juna prošle godine, Sanja Mrvaljević ističe da mi već imamo demilitarizovanu granicu prema evropskim standardima. MUP je, naime, preuzeo poslove od vojske na državnoj granici, u januaru ove godine, tako da je sada kontrola državne granice u rukama policije.

Na naše pitanje da li će, Kancelarija, eventualno, „pogurati” usvajanje ovog zakonskog seta da što pre prođe kroz vladu i da stigne do skupštine, na usvajanje, ona navodi da već postoji Akcioni plan harmonizacije pravnih propisa Republike Srbije sa pravnim propisima EU i da se ti zakoni nalaze u tom akcionom planu budući da su sa stanovišta evropskih integracija prioritetni.

– Treba, pri tome, reći da Evropska unija nema, zapravo, neki usvojeni dokument sa tačnom listom uslova, za koje bismo mogli da kažemo to je ono što mi moramo da ispunimo. Više se radi o standardima – i zakonodavnim i tehničkim – koje treba da dostignemo kako bismo se u jednom trenutku našli u situaciji da Savet ministara EU odlučuje o eventualnom stavljanju Srbije na belu Šengen listu – zaključuje Sanja Mrvaljević, savetnik u pomenutoj kancelariji, posebno naglašavajući da je stavljanje neke zemlje na belu Šengen listu, na kraju krajeva, politička odluka EU.

Biljana Čpajak

(Preuzeto iz Politike 29.05.2007.)