Zapanjujuće neznanje akademaca

0
SHARE

 Mladi hrvatski diplomirani ekonomisti ili apsolventi ekonomije na jednom testiranju za posao smestili su dubrovački Stradun u Split, otkriće Amerike u dvadeseti ili, pak, deveti vek, a francuskog predsednika Sarkozija proglasili ruskim šefom države ili još gore – ženom.

Konkurs za zapošljavanje nekoliko revizora pripravnika i asistenata u edukaciji nedavno su raspisale firme Antea revizija i Trening centar.

Za posao se prijavilo 200 kandidata, ali kada su čuli da će se testovima proveravati znanje iz opšte kulture i informisanosti, engleskog jezika, matematike, osnova ekonomije, računovodstva i Excela, njih 100 je odmah odustalo.

Rezultati testova pokazali su neverovatno nizak nivo znanja.

Na testu iz opšte kulture ispitanici su rešili prosečno osam od 18 pitanja. Za neke od dobijenih odgovora neverovatno je da su ih dale osobe koje su završile fakultet, navodi se na sajtu www.net.hr.

Tako je osim dubrovačkog Straduna, u Split smeštena i riječka Kantrida, osječka tvrđava našla se u brojnim dalmatinskim gradovima, a hrvatski naučnik Miroslav Radman postao je direktor portala MojPosao.

Čak tri ispitanika nisu znala ko je predsednik SAD, mnogi su pomešali sve sadašnje i bivše hrvatske ministre, a među njima su se našla i neka sasvim nepoznata imena.

Zapanjujuće je da 23 odsto diplomiranih ekonomista koji su se javili na konkurs za revizora nije znalo da se guverner Hrvatske narodne banke preziva Rohatinski.

"S obzirom na jednostavnost testova, neverovatno je šta sve ne znaju ljudi nakon 16 ili 20 godina sedenja u školskim i fakultetskim klupama. Uzorak nije velik, ali je indikativan", prokomentarisala je za Jutarnji list Vlasta Sakar, vlasnica revizorske kuće “Ernst&Young”.

Ona kaže da su tim testovima samo potvrđeni njeni raniji zaključci doneseni dok je kao direktorka odgovorna za ljudske resurse intervjuisala i zapošljavala stotine mladih ljudi.

Vlasta Sakar navodi da je posebno zapanjujuće (ne)znanje iz stručnog dela testa, koji je bio direktno vezan za ono što su ispitanici godinama studirali na visokim školama.

Studenti smera finansije ili računovodstvo, koji su se prijavili na konkurs za mesto revizora, nisu znali suštinu čitanja finansijskih izveštaja ili računovodstva.

Nepoznavanju opšte kulture, ma kako to paradoksalno izgledalo, delom je doprineo i Internet, zbog kojeg mladi danas malo čitaju.

Svakodnevno multipliciranje lektira na internetu pravi je pokazatelj ogromnog nerazumevanja knjiga zadatih školskim programom, a stotine interpretacija književnih dela na netu vrve besmislicama.

Koliko jedinica su pokupili prepisivači takvih tekstova, teško je proceniti.

Internet pretraživač “Googl” za pojam lektira nudi više od 600.000 rezultata, uključujući i interpretacije književnih dela. Dodatak tome su i forumi na kojima je sve učestalija potražnja za esejima na zadatu temu iz lektire s obzirom na to da je u Hrvatskoj državnom maturom uvedeno pisanje eseja.

Izvor:B92