SLOBODNO vreme srednjoškolci i studenti najčešće troše "gluvareći" sa društvom, a posete pozorištima, bioskopima i koncertima doživljavaju kao nezanimljive i potpuno neprivlačne. Ovako siromašno popunjenu satnicu psiholozi smatraju glavnim krivcem za akumuliranu agresiju i odlično tle za nastanak devijantnih ponašanja.U istraživanjima sprovedenim nad više od 4.000 omladinaca, uzrasta od 15 do 30 godina, većina je za svoj prazan hod okrivila nedostatak novca.
Kultura
Po manjku para srpska mladež se ne razlikuje od vršnjaka iz okruženja. Ipak, u Ministarstvu omladine i sporta smatraju da zaključak istraživanja po kojem u kulturnoj potrošnji učestvuje najviše četiri odsto mladih deluje sasvim – poražavajuće!
I podaci Instituta za psihologiju kazuju da oko 50 odsto srednjoškolaca nikada ne ide u pozorišta i muzeje.
Predstave gleda svega njih 15 odsto i to uglavnom u grupi sa školom, nekoliko puta godišnje.
Da li je u krizi kulturni repertoar ili nezainteresovanost onog dela koji bi trebalo da vapi za znanjem – različito se tumači.
Izvesno je, međutim, da mladi ljudi najviše para troše u kafićima. U klubovima, kafanama i lokalnim bircuzima džeparac redovno ostavlja čak 9,4 odsto srednjoškolaca, a studenata još više.
Iz kulturne ponude najviše omladinaca će prvo izabrati televizijski program. Najmanje dva sata dnevno ispred ekrana sedi čak 95 odsto mladih. Samo koji procenat manje provede ovo vreme uz muziku.
Ako se izuzmu obavezna gradiva, bilo školska ili studentska, veoma mali broj se opredeli za slobodnu literaturu. Ne čitaju se knjige, ali ni časopisi ni dnevna štampa. Čak 38 srednjoškolaca nema člansku kartu nijedne biblioteke. Vrednosti
U unutraŠnjosti Srbije situacija je još drastičnija.
Dr Dragan Pajtić, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, smatra da je osnovni problem današnje omladine gubitak sistema vrednosti. Smatrajući da je većina mladih na prvo mesto postavila novac, dr Pajtić zaključuje da u nedostatku para oni gube i sve ostale, nematerijalne, ciljeve.
– Radne navike i odgovornosti stiču se prvo u osnovnoj školi. Tu se podstiču kreativnost i individualnost. Kada to izostane, mladi ljudi postaju besciljni, lenji i egocentrični. Zato im je najvažnije kako će se zaraditi novac, bilo to pomoću preprodaje stvari ili klađenjem. Oni, ipak, nisu sami za to krivi, od nas su pokupili sve najgore – zaključuje dr Pajtić.
NACIONALNA STRATEGIJA
NACRT nacionalne strategije za mlade propisuje mere kojima bi se promovisali kreativniji i zdraviji načini za trošenje slobodnog vremena. U njih spadaju decentralizacija kulturnih institucija, organizovanje volontiranja u ustanovama kulture, otvaranje radionica, obezbeđivanje subvencija za gostujuću kulturnu ponudu u unutrašnjosti, sponzorstva i donatorstva za neisplative kulturne manifestacije. Planira se i vraćanje sporta u lokalne zajednice, racionalno korišćenje sportskih sala i uvođenje obavezne fiskulture studentima.
SPORT – PRESTIŽNA AKTIVNOST
NI bavljenje sportom nije kao što je nekad bilo, posvedočili bi nastavnici fizičke kulture, roditelji i treneri. Sve je prisutnija profesionalizacija sporta, nauštrb rekreativnog vežbanja. Deca, sve mlađih uzrasta, postaju članovi klubova i sve se ranije suočavaju sa selekcijom i organizovanom obukom. Sport tako, umesto masovne, postaje prestižna aktivnost.
Izvor:Novosti
