Molijera delimo s drugima, ali i Šekspir je naš

0
SHARE

 Novi Sad – Prilikom nedavne posete Novom Sadu ambasador Francuske u Srbiji Žan Fransoa Teral je, bežeći od protokola i svakodnevnih razgovora s političarima, poželeo da u razgovoru sa studentima Univerziteta u Novom Sadu sazna kako mladi u Srbiji vide svoju budućnost, šta ih raduje, a čega se plaše.

– Mislim da se malo osećate nesrećnim, sigurno kažete "situacija je teška, budućnost nesigurna, Evropa ne voli Srbiju – rekao je ambasador i pokušao da ubedi svoje mlade sagovornike da Francuska i Evropa smatraju da je Srbija najvažnija zemlja u ovom regionu, ili će to uskoro postati.

– Srbija ima najveći broj stanovnika, centralnu geografsku poziciju, najbolje perspektive i to su realne veličine koje će doprineti da Srbija bude najvažnija zemlja na Balkanu. Srbija će se svakako pridružiti Evropskoj uniji. Mladić i Kosovo su stvari koje će proći, treba gledati iznad toga. Vi ćete stvarati budućnost ove zemlje – poručio je ambasador Teral.

Među studentima je bilo i razmišljanja da ulazak u Evropsku uniju i nije neka sreća, jer se na taj način lako može izgubiti nacionalni identitet. To je bio povod za pitanje kako se u Francuskoj doživljava problem međusobnog uticaja kultura u Evropskoj zajednici.

– Francuska je stara nacija. Ne znam nijednu evropsku zemlju u kojoj je nacionalni osećaj toliko jak kao u Francuskoj, ali to nimalo nije smetalo Francuzima da budu idejni tvorci Evropske unije. Kao Francuzi, mi se u Evropi osećamo dobro. Ako neki mladi ljudi postavljaju sebi takva pitanja, to je verovatno naša greška, jer dosad praktično niste mogli da izađete iz svoje zemlje i da vidite kako izgleda svet spolja. Ja se, recimo, osećam istovremeno ubeđenim Evropljaninom i ubeđenim Francuzom, svuda se u Evropi osećam kao kod kuće i kada putujem kroz Evropu osećam koliko smo neverovatno bogati u svojoj različitosti kao Evropljani. Smatram da Mocart pripada meni isto koliko i Austrijancima, drage volje delim Molijera s drugima i smatram da je i Šekspir isto toliko moj koliko je i engleski – kaže ambasador Teral.

Studente Katedre za francuski jezik Filozofskog fakulteta posebno je zanimalo kako da savladaju tehničke prepreke da im Francuska ne bude samo daleka turistička destinacija. Ambasador je istakao da se stipendije odobravaju samo za poslediplomske studije i da trenutno pet ili šest studenata sa Univerziteta u Novom Sadu ima francuske stipendije. Ambasada Francuske je poslednjih nekoliko meseci bolje organizovana da bi se smanjile gužve, a procedura za dobijanje viza je pojednostavljena, ali su rokovi još uvek dugački, jer nema dovoljno osoblja koje bi obrađivalo zahteve za izdavanje viza. Ambasador je poručio studentima da ne gube vreme ukoliko postoji mogućnost da otputuju u Francusku, nego da odmah nazovu kol-centar ambasade i zakažu sastanak.

– Što se tiče vas mladih, mogu da tražim posebnu blagonaklonost u razmatranju vaših zahteva za dobijanje francuskih viza. Najvažnije je da vize jednog dana više neće biti potrebne, a kad kažem jednog dana, ne mislim na rok od deset godina – rekao je ambasador Teral.

Plava karta kao zelena
Novosadski studenti su želeli da saznanju šta je s plavom kartom za mlade stručnjake koji su potrebni Evropskoj uniji.
– U Evropskoj uniji o tome se razmišlja u sklopu selektivne imigracione politike. Na primer, ukoliko EU nedostaju informatičari biće određeno koliko osoba te struke će dobiti dozvolu za ulazak u neku od zemalja Evropske unije. Ti ljudi će dobiti plavu kartu koja je ekvivalent američkoj zelenoj karti, ali pošto je Evropska unija prilično troma, na plavu kartu ćemo pričekati – smatra ambasador Teral.

Izvor: Danas