HARI POTER I RED FENIKSA

0
SHARE

Bioskop ''Palež'' od četvrtka, 23. do nedelje, 26. avgusta u 18.30 i 21.00.

poterfeniks2Područje borbe nastavlja da se širi: Harry Potter obučava đake odbrambenoj magiji, a u rat sa Voldemorom, umesto fantastičnih bića, mešaju se ministarstva, mediji i odbegli zatvorenici. Da nije metli koje…

sada već u superherojskom stilu nadleću London, te Harryjevih napornih REM faza, reklo bi se da Harry Potter sve više liči na naš svet.

Scenario: Michael Goldenberg, po romanu J.K. Rowling
Uloge: Daniel Radcliffe, Rupert Grint, Emma Watson, Michael Gambon, Imelda Staunton, Gary Oldman, Ralph Fiennes, Brendan Gleeson, Maggie Smith, Alan Rickman, Robbie Coltrane, Emma Thompson, Helena Bonham Carter, Katie Leung, Evanna Lynch, Bonnie Wright
Žanr: fantastika/triler/drama
Proizvodnja: 2007.
Trajanje: 138 min
Web: http://harrypotter.warnerbros.com

 

poterfeniks

Već na trećoj godini školovanja Harryja Pottera u Hogvortsu, prestali su da se broje školski poeni. Velelepne završne ceremonije, do kojih je toliko držao reditelj prva dva filma Chris Columbus, u režiji Alfonsa Cuarona (i nastupajućih reditelja) su se smenile otvorene završnice sa epskim šlagvortima na nastavak.
Peti po redu, Hari Poter i Red Fenikssa, direktno se nadovezuje na događaje iz prethodnog filma, u kom se Potter konačno susreo sa Lordom Voldemorom. Ovaj zli čarobnjak, odgovoran za smrt Harryjevih roditelja, više nije samo njegov lični problem.
Ispostavlja se da je Hogvorts pre 14 godina bio poprište rata između Reda Feniksa, vojske koja okuplja gotovo sve, iz prethodnih nastavaka regrutovane „pozitivce“, i Voldemortove vojske, samog taloga iz zatvora Askaban (među njima i Hellena Bonham Carter kao prava džepna gorgona). U tako epskim dimenzijama spram kojih ranije detektivske slagalice Pottera i ekipe deluju kao društvena igra, i Hermiona slabije zalazi u biblioteku.
J.K. Rowling, do sada poznata po veštom preplitanju niza žanrovskih matrica, ovoga puta ukršta elemente priča o tajnim društvima, političkim zaverama i gerilskoj borbi. Naime, Ministarstvo magije želi da zataška priču o susretu Harryja Pottera sa Lordom Voldemorom (Hari Poter i vatreni pehar), a da bi kontrolisao Hogvorts, šalje svog čoveka, Dolores Umbridž, kao novu nastavnicu odbrambene magije.
Dolores uvodi diktaturu kojom se aludira na skorije „skandale“ u američkim školama, npr. zabrana fizičkog kontakta između dečaka i devojčica. Suočeni sa nadolazećom Voldemorovom vojskom, a bez ikoga da ih pouči samoodbrani, đaci se krišom organizuju, a odbrambenoj magiji ih podučava Harry Potter.

 

Novi scenarista, Michael Goldenberg, za razliku od Stevea Klovesa, teže izlazi na kraj s obimnim predloškom. Čak i oni koji nisu čitali roman, osetiće mesta na kojima je radnja „štrihovana“. Spram Klovesovog veštog vođenja brojnih linija radnje i likova (posebno u sjajnom drugom filmu), Goldenberg nastoji da sve niti radnje od starta usmeri ka jednom cilju (priprema za rat), ponegde sasvim zaboravljajući da neke od njih (Harryjeva prva romansa i konačni, bliži kontakt sa profesorom Snapeom) izvede do kraja.
Goldenberg se, češće od svog prethodnika, prepušta rediteljskim rešenjima (montažne sekvence i maskirni, „režirani“ prelazi između scena tako da se zakamufliraju grubi šavovi u priči). Otuda se povremeno stiče utisak da gledate trejlere za film koji, u kontinuitetu, tek treba da se odigra.

 

{YouTubeVideo id=GLud6yM47u8}

Novi reditelj, David Yates uspešno ugrađuje Hogvorts u zadati širi univerzum i Ministarstvo magije uvodi po ključu futurističkih distopija, što i priliči takvom birokratskom telu.
U ranijim filmovima, Ministarstvo je pominjano tek kao slikoviti detalj kako škola magije ne bi lebdela u vazduhu, odsečena od Londona, a osamljena u svom svetu. U četvrtom filmu, Hari Poter i vatreni pehar, svet Hogvortsa proširen je dodavanjem srodnih škola (iz Francuske i istočne Evrope), dok ovde oživljava kao deo korumpiranog i, po svemu sudeći, izrazito konzervativnog školskog sistema.
Na petoj godini, Hogvorts je postao drugačije mračno mesto. Mrak u koji nas uvodi Yates, nije gotski i crnohumoran poput Newellovog, niti ulično prljav, ekspresionistički premrežen brojčanicima sata i granama drveća, poput Cuaronovog.
Duhovi srednjevekovnih vitezova, predvođeni Johnom Cleeseom i nezaboravnim duhom iz ženskog wc-a, ucveljenom Mirtl, napustili su Hogvorts koji manje liči na gotski zamak, a više na srednjevekovni manastir. Časovi su sumorni, jer je zabranjeno praktikovanje magije, a slike na zidovima smenile su zabrane u masivnim ramovima.
Civilna odeća i šarene vunene kape koje je Cuaron uveo u modu Hogvortsa, vraćene su u crno-beli kolor školske uniforme. Samo što je, za razliku od Columbusovih filmova, uniforma manje znak pripadnosti prestižnoj školi magije, a više pokornosti i nametnute discipline.

Hari Poter i Red Feniksa, prvi je u nizu filmova u kom je čitav svet Hogvortsa stavljen u sasvim drugačiji kontekst i gde, već poznat pridev „mračniji Hari Poter“ ima direktno pokriće u radnji, a nije tek odluka novog reditelja da se razlikuje od prethodnog.
Atmosfera napetosti, opsade i haosa koji Yates postiže, više su socijalno-političke, nego fantastične prirode, tako da Hogvorts podseća na školu u vreme restrikcija struje, štrajka prosvetara ili studentskih protesta.
Već u trećem filmu je postalo jasno da „dečak koji je preživeo“ u sebi nosu i mračnu stranu, te da sukob sa Voldemorom jednako predstavlja i Harryjevu unutrašnju borbu. Međutim, u Redu Feniksa, ovo insistiranje na borbi dobra i zla u Harryjevoj glavi postaje previše ilustrativno i već prežvakano.
Potter je ili besan ili u REM fazi, a dodat je i motiv kontrole uma. Stalno izvlačenje novih stvari iz prošlosti doprinosi da ova u životu Harryja Pottera opasno preteže, svodeći ga na iskrivljenu i jeftinu hamletovsku masku, koju Daniel Radcliffe sve teže nosi.

Kristina Đuković

http://www.popboks.com