pitanje:
Treba da upišem drugu godinu na arhitektonsklom fakultetu. Prjimeni za faultet nisam bila dobro uradila i upala sam na samofinansiranje. Rešila sam da se finansiram to jeset da me moji finansiraju samo prvu godinu i da ću se potruditi da sledeće godine budem na budžetu. Nisam uspela. Položila sam nateže predmete. I onda sam pala jedan jednostavan koji je uslovan i time sam svojima i sebi zagorčala život. Nisam upala na budžet. Druga sam ispod crte. Imam uslova samo nisam bila dovoljno dobra. Ne znam šta da radim. Razočarala sam samu sebe i svoje. Mnogi su pali teže predmete i uspeli da budu na budžetu zato što ti predmeti nose manje ESPB bodova. Dan kada sam saznala da nisam na budžetu i da ne mogu ništa da uradim povodom toga otrčala sam do wc-a jer sam morala da povraćam. Imala sam najgori napad panike ikada.Imala sam osećaj da ne mogu da dišem i pokušavala sam da dođem do daha. Osećaj nemoći i osećaj krivice je stvar koja me najviše ubija. Možda sve ovo zvuči dosta ekstremno, ali zaista se osećam bespomoćno. Mislim da sam u depresiji. Od kada sam saznala, nisam ni jednom plakala. Mnogo se trudim da ne plačem jer se plašim šta bi se desilo ako bi krenula. Shvatam da su napadi panike verovatno samo nakupljen stres i ćutanje o emocijama. Ali osećam da nije fer da nekome ispričam o ovome. Moji imaju dovoljno briga da bi ih ja još sa svojim osećanjima mučila. Dečko treba da završi faks ovog meseca i on je sam pod stresom. Možda i imam kome da se poverim, ali me je sramota to i da uradim jer očekujem “sama si ti to sebi uradila”. Od kako sam uopšte krenula na fakultet počela sam da se plašim dosta stvari i da dobijam češće napade panike nego ranije. Barem jednom mesečno. Nisu svi uvek istog inteziteta. Ali uvek je osećaj isti. Jaka vrtoglavica, mučnina, trnjenje nogu i ruku i njihovo drhtanje, ubrzano disanje usled nedostatka vazduha, strah od trenutne situacije. Trenutno imam 54 kg, a pre manje od mesec dana sam imala 58 kg na 1.70m visine. Fizički ne izgledam baš dobro i svesna sam toga ali ne mogu sebe da nateram da jedem ili da se pokrenem jer sve što mi je u glavi je da nisam zaslužila da se osetim sretnom makar i na trenutak. Kriva sam što nisam uspela da upišem budžet. Kriva sam što se nisam više potrudila. Osećam da sam jedno veliko razočarenje i da nisam uspela u svojim planovima. Statut fakulteta kaže da mogu da upišem drugu godinu ali neću moći da idem na dva predmeta zbog tog jednog kog sam pala. Onda u trećoj neću moći da idem na još tri zbog ta dva predmeta, a onda ću morati da platim još jednu godinu kako bih polagala ta tri predmeta kako bih upisala master…sve u svemu zajebala sam stvar.
A toliko sam se trudila Toliko pohvala na radove da bi sve to palo u vodu zbog nečeg toliko smešnog i glupog.
odgovor:
Poštovana, iz tvog pisma sam razumeo da si inteligentna, vredna i obrazovana mlada osoba, koja stremi najboljim društvenim vrednostima. Takođe sam razumeo da si sebe teško opteretila imperativom da moraš da na jedan perfekcionistički način završavaš svoje studije, zatim da si sebe dodatno opteretila imperativom da moraš da budeš jaka tj. da ne pokazuješ kada ti je teško, kao i imperativm da nikako ne smeš da izneveriš sva ta maksimalistička očekivanja, kako svoja, tako i ona za koja ti veruješ da ih tvoji roditelji gaje u odnosu na tebe. S obzirom na ta tri teška imperativa koja si stavila na svoja pleća, najprirodnije je da ti se s obzirom na jedan mali neuspeh, pojavljuju takve psihičke manifestacije kao što su napadi panike, sniženo raspoloženje, smanjen apetit. Put do izbavljenja iz tvoje situacije, pre svega unutrašnje psihološke, jer tvoja spoljašnja situacija (prilično uspešne željene studije, partnerska veza, roditelji) je sasvim dobra, dakle put izbavljenja predstavlja tvoje odustajanje od navedena tri imperativa. Drugim rečima, potrebno je da sebi daš dozvolu da ne budeš perfektno uspešna (ni u studijama ni na drugim poljima), da dozvoliš sebi da budeš ona koja jesi, sa svim svojim uspesima i neuspesima, vrlinama i manama (koje svi mi svakako imamo), da dozvoliš sebi da osećaš osećanja koja osećaš i da ih slobodno ispoljavaš pred važnim osobama, kao što je to recimo tvoj dečko ili najbolja drugarica, da prestaneš sebe da okrivljuješ kad ne uspeš u svakom svakcijatom svom planu, što sve uključuje i da zavoliš sebe onakvom kakva ti jesi. Ovaj put ćeš najkvalitetnije preći uz pomoć stručnjaka za psihološko savetovanje tj. putem psihoterapije licem u lice, koja mislim da ti je potrebna. Stručnjaka iz ove oblasti, možeš pronaći recimo na sledećem link http://www.savetnik.org.rs/index.php/savetovanje , srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
