Melisa Poter, umetnica iz Njujorka, nedavno je u Američkom kutku u Beogradu održala predavanje o veštini „papermaking”, odnosno ručnom pravljenju papira na umetnički način. Melisa Poter od 1998. godine redovno dolazi u Srbiju, sarađivala je sa Etnografskim muzejom…
studentima Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu prenosila je znanja iz ove veštine za koju kaže da je američki hit, mada nedovoljno poznata i popularisana u Evropi.
Osim toga, Melisa Poter je i u SAD i u Srbiji angažovana kao konsultantkinja, i upravo se vratila iz Vlasotinca gde je radila na projektu pomoći lokalnoj zajednici u obnovi i razvoju tradicionalne umetnosti.
Njena velika želja je bila da na Fakultetu likovnih umetnosti napravi atelje za ručno pravljenje papira. Zbog toga je 2006. konkurisala za Fulbrajtovu stipendiju, dobila ju je i ponovo se obrela na Balkanu.
– U Srbiji radim kao nastavnik, istraživač, „papermaking” umetnica i konsultantkinja. Otvaranje ateljea na FLU bilo je ostvarenje mog sna. Uglavnom sam sarađivala sa postdiplomcima. Veliko je interesovanje za ono čime se ja bavim, jer je ručno izrađen papir ekološki, ne šteti planeti i doprinosi oživljavanju lokalnih ekonomija. Industrijski papir „guta” drveće, kratkotrajan je i ne ostavlja prostora za umetničku slobodu – objašnjava za „Politiku” Melisa Poter zašto je baš ova veština njena omiljena umetnost.
Kao i drugi majstori ovog „zanata”, tridesetšestogodišnja Njujorčanka skuplja različito bilje, najčešće pamuk, lan i dud, kuva ih i na taj način dobija smesu od koje se pravi papir.
Dok stvara, ima slobodu da izabere dužinu, boju i debljinu papira i u zavisnosti od svoje zamisli, priprema duža ili kraća biljna vlakna. Za Melisu, „handmade” papir sam po sebi je umetničko delo, ali najčešće je bele boje i služi kao osnova za crtanje i slikanje.
– Likovni umetnici koriste naš papir kao svoje platno. Za razliku od njih koji nanose boje na gotovo platno, ja u samom procesu stvaranja mogu da iscrtam cveće, biljke, razne motive, naravno i one apstraktne. U stvari, sa skuvanim biljkama se može sve, pravim boje i figure, sve dok ne dođu pod presu.
Kada se jednom osuši, proces pravljenja papira potpuno je završen i više nema ulepšavanja – dodaje umetnica.
Tržište ovih umetnina veoma je razvijeno, svedoči Melisa Poter. Ima posla, ali ne živi samo od ovoga. Autorka ima sreće da živi u Njujorku u kome se uvek nešto dešava, na svakom ćošku je neka galerija, a umetnici dolaze iz svih stvaralačkih miljea – od tvrdokornih realista do pripadnika potkultura.
Obavijena takvom energijom, Melisa stalno pronalazi inspiraciju za rad. U svom rodnom gradu je osnovala feminističku grupu „Art 364B” koju čini sedam umetnica. Budući da kao art konsultant najbolje organizuje izložbe i procenjuje pravi trenutak za izlaganje, Melisa je glavni menadžer grupe.
Iako je u Beogradu pronašla brojne prijatelje i saradnike, raduje se skorašnjem povratku u Njujork. Tamo je čeka dnevni konsultantski posao, popodnevni rad u ateljeu, šetnja sa mužem filipinskog porekla i prijateljima sa svih meridijana.
Odlazeći iz Srbije, Melisa kaže da su svi ovdašnji umetnici, studenti, zaljubljenici u putovanja, svi uostalom potpuno u pravu što bi jako voleli da mogu da krenu sa njom.
Izvor: Politika
