Otključavanje Doma vojske i kulturni program koji se u njemu dešava tokom septembra mladi posmatraju kao osvajanje jednog zanimljivog objekta koji su do sada posmatrali preko ograde, nešto važno što su uspeli da urade za svoj grad. Oni malo stariji su na Otključavanje došli vidno uzbuđeni i srećni, puni priča i emocija, sećanja na mnogobrojne manifestacije koje su nekada davno ovde posećivali. Među najstarijim posetiocima bio je i bračni par koji je pre nekoliko godina proslavio zlatnu svadbu, a 1955. godine su se upoznali upravo u ovom prostoru.
Ovaj prostor, koji je godinama bio napušten i zakatančen, prethodnog vikenda ponovo je postao centar kulturnih dešavanja. Otključavanje objekta odigralo se u petak 14. septembra, a program je otvoren izložbom fotografija „Death for the five buildings“ Ivana Tasića. U okviru likovnog programa publika je mogla da pogleda instalaciju mladog kruševačkog autora Bogdana Dobrote „Trag“.
Izložba fotografija „Death for the five buildings“ predstavlja fotografije spomenika „podignutih“ u znak sećanja na stare kruševačke zgrade koje već godinama nisu u upotrebi, a koje su nekada bile glavni centri kako kulture, tako i privrede. Na fotografijama su se mogle videti zgrade: Jastrepca, Instituta za krmno bilje, stara zgrada Merime, Zadrugar Kruševac (koji je nedavno srušen), kao i zgrada Doma vojske (koja je na trenutak oživela). Autor Ivan Tasić je na ovaj pomalo morbidan način želeo da isprovocira posetioce, ostavi jači utisak i podstakne ih na razmišljanje o propadanju fotografisanih ali i mnogih drugih napuštenih prostora.
Instalacija „Trag“, autora Bogdana Dobrote, je simboličan i savremen prikaz čoveka koga nema na postelji, od koga je ostao samo trag i kofer sa nekolicinom nekada bitnih stvari dok njegova duša polako odlazi ka nebu. Ova instalacija predstavlja pravo osveženje za kruševačku publiku koja nema često prilike da se susretne sa savremenom umetnošću.
“Dom vojske je nekada bio važna institucija u kojoj se odvijao društveni život mladih, održavale razne svečanosti, dodele nagrada i priznanja, kao i koncerti u bašti. Smatram da je veoma značajno aktiviranje mladih u ovom prostoru i lepo je što se trude da nas vrate u neka stara vremena, podsete na rad nekadašnjih aktivista i istinite priče direktnih učesnika nekih značajnih događaja, a u isto vreme svoje vršnjake informišu o tim događajima”, kaže Radomir Jakovljević, penzioner.
Saša Ognjanjović, frontmen benda Scarps, seća se da je od roditelja slušao priče o događajima u Domu vojske:
“Tamo se sviralo, tačnije bile su igranke 60-ih, a onda je usledio mrak, i tek sad je prostor ponovo u upotrebi, verovali ili ne. Jednom je napravljena svirka, negde 1995. i to u unutrašnjoj sali, svirao je bend Jukebox iz Smedereva”, seća se Sale i dodaje: “To što radi ekipa, koja je osvežila grad Ajde festom već tri godine unazad je za svaku pohvalu i drago mi je što ipak postoji neki zrak entuzijazma, koji se probija kroz mrak letargije u koju Kruševac uporno (nezasluženo) tone.”
Različite generacije, koje su se proteklog vikenda našle u pomenutom Domu vojske, pored izložbe, mogli su pogledati i dokumentarne filmove: “Drugi susret” Željka Mirkovića i “Jedna žena jedan vek” Želimira Žilnika”.
Film “Drugi susret”, Željka Mirkovića prikazuje susret pilota američke vojske – Dale Zelko i raketaša koji je komandovao jedinicom koja je oborila čuveni “nevidljivi” F117A- Zoltan Dani, događaj koji je u martu 1999. godine obišao čitav svet u sekundi. Ovo ostvarenje ukazuje na mogućnost da se veliki jaz, koji se tokom ratova stvara među narodima prevaziđe, ljudskošću, humanošću i željom da nastavimo dalje, gledajući u budućnost i ne osvrćući se pritom na ono što je nekad bilo.
Milena Milenković, studentkinja Visoke škole strukovnih studija za vaspitače, o filmu Želimira Žilnika, “Jedna jedan vek” ističe: “Još od 2011-te, kada je film izašao, imam preveliku želju da ga pogledam. Nažalost propustila sam premijeru u Beogradu, a sama ideja da ga odgledam kod kuće me nije privlačila. Kao da sam znala da čekam savršeni trenutak. Ambijent Doma vojske je filmu dao adekvatnu pozadinu, ali sam film je ambijentu, barem na dva sata, dao dušu za kojim je godinama vapio. Na trenutke kroz priču Dragice, mogla sam da zamislim sve kroz šta je prošla baš zahvaljujući mestu projekcije filma. Ta zastrašujuća priča sudbine jedne mlade devojke dovoljno hrabre za promene, dovoljno neustrašive za ispaštanje zbog istih, savršeno je upotpunila pozornica iza platna, pukotine na zidovima i pokoja pločica na podu letnje pozornice kruševačkog Doma vojske.”
I diplomirani pravnik, Časlav Radulović, podelio je sa nama svoje zadovoljstvo izborom filmova prikazanaih prilikom otvaranja Doma vojske i dodao: “Dobro je za sama kulturna dešavanja da se prostor Doma Vojske reaktivira i bude mesto okupljanja mladih ljudi u gradu. Uz dobro osmišljen program i odgovarajuću ponudu, svakako bi našao svoju publiku, koja je, videli smo to na Ajde festu, željna takvih događaja. Ovogodišnji program je bio sasvim dobar za početak i nadajmo se da će ovo da zaživi. Filmovi mladih autora kao i oni afirmisanih, izložbe, (dobro bi bilo kad bi bilo i koncerata kojih je malo u gradu), zaslužuju pažnju publike.”
Asocijacija mladih, koja stoji iza organizacije ovog programa, najavljuje još sličnih dešavanja koja će se u ovom prostoru dogoditi do kraja septembra i nadaju se da će i nakon septembra biti prilike da ovde rade. Više informacija o program može se naći na sajtu www.ajdefest.com i Facebook strani Ajde festa, kao i Tviteru pod haštagom #centrifuga.
Ovaj projekat realizovan je u okviru programa Centrifuga koji sprovodi Erste Banka u partnerstvu sa Trag fondacijom uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Ivana Grujić
