Beč je bio početna stanica za 300 najboljih studenata državnih i privatnih fakulteta u Srbiji koji su krenuli na jednomesečno putovanje po evropskim zemljama. Na konkurs Putujmo u Evropu prijavilo se više od 600 kandidata, a svi studenti su bodovani prema uspehu na fakultetu, godinama koliko studiraju i da li su ranije putovali negde u inostranstvo.
Akademci su dobili besplatne vize, interrejl karte i džeparac od 150 evra.
Studenti su zajedno došli autobusima od Beograda do Beča, a zatim će svako krenuti vozom u zemlje koje želi da obiđe. Većina je već napravila plan putovanja, a na Internetu pronašla informacije o smeštaju i načinu putovanja. Ivana Agatanović, student Pravnog fakulteta u Nišu, kaže da joj se Beč mnogo sviđa.
– Planiram da obiđem Salzburg, Amsterdam, Hag, Roterdam, zatim Pariz i Barselonu, a onda gde me put nanese. Za Hag sam se odlučila jer studiram pravo i želela bih da vidim Međunarodni sud.
Putovaću sa kolegom sa fakulteta i društvom koje sam upoznala u autobusu. Već smo se raspitali za smeštaj po hostelima. Ipak, videćemo kada stignemo tamo – objašnjava Ivana.
Najveća želja Milene Pejić je da vidi spomenik Šopenu, obiđe Mocartovu kuću i muzeje u kojima se nalaze najveća dela impresionista, pre svega Monea.
– Studiram fakultet umetnosti u Nišu, odsek klavir, i iskoristiću ovo putovanje da obiđem mesta značajna za svet muzike. Beč mi se sviđa i mnogo je lepši od Budimpešte u kojoj sam bila. Posle Beča idem u Salzburg, rodno mesto Mocarta, a putovaću uglavnom noću kako bih imala više vremena za obilazak. Novac za put su mi obezbedili roditelji, a nešto sam dobila i od fakulteta – objašnjava Milena.
Sanja Smiljanić, koja studira Ekonomski fakultet u Subotici, planira da putuje 20 dana.
– U stvari, novac će presuditi koliko ću dugo putovati. Štedela sam za ovo putovanje, a od opštine Kikinda sam dobila 60.000 dinara, pošto sam jedina iz cele opštine koja sam među 300 najboljih studenata, a i prosek ocena mi je 9,9. Najveća mi je želja da odem u Pariz, a zatim na špansku obalu, u Madrid i Lisabon.
Ovo je prvi put da sam se spakovala bez nekog plana, jednostavno samo sam potrpala stvari u ogroman ranac. Najveći problem mi je bio kako ću ovolike stvari nositi, pa sam vežbala po kući – priča Sanja.
Mladen Ivanović iz Užica, koji studira Poljoprivredni fakultet u Beogradu, kaže da još nije odlučio gde će putovati.
– Još pregovaram sa društvom. Najverovatnije ću otići u Amsterdam, Pariz, Lion, Madrid i Lisabon. Čuo sam da su ovi gradovi lepi, a već sam se nešto raspitivao za smeštaj i hosteli koštaju od 10 do 20 evra. Kada budem bio u Štutgartu, spavaću kod druga, pa ću tako uštedeti nešto novca – priča Mladen.
Savete studentima o tome šta da ponesu na put, kako da čuvaju novac i kako da se hrane davali su im svi – od mama, baka i tetki, do poznanika. Većina kaže da nije ponela puno stvari.
– Neki ljudi koji su putovali prošle godine savetovali su mi da ne nosim puno majica, već kada budem u hostelu da običnom kesom začepim lavabo i u njemu perem majice. Čula sam da u nekim hostelima postoje mašina za pranje veša. Jedino mi je problem pegla – kaže Jelena Jovanović sa Ekonomskog fakulteta.
SAMO NAJBOLJI
Na konkurs Putujmo u Evropu prijavilo se više od 600 kandidata, a svi studenti su bodovani prema uspehu na fakultetu, godinama koliko studiraju i da li su ranije putovali negde u inostranstvo.
Zatim je na razgovor pozvano 340 najbolje rangiranih, od kojih je izabrano 300. Od tog broja, trećina nikada nije prešla granicu.
"SUMNJIVA" KAMERA
Tokom puta od Beograda do Beča, jedan deo studenata čekao je na mađarskoj granici četiri i po sata. Na početku, mađarski graničari nisu davali obaveštenje zbog čega se toliko dugo čeka iako nema gužve, a onda se ispostavilo da je glavni razlog za zastoj bila kamera koju je na put ponela ekipa RTS-a.
Izvor: Glas javnosti
