Sezona na tržištu stanova za iznajmljivanje u velikim gradovima Srbije je trenutno u blagom mirovanju, ali krajem avgusta počinje period povećane tražnje, a sa njom i porast cena zakupa zbog početka školske i fakultetske godine. Problem sa pronalaženjem adekvatnog smeštaja…
umesto da olakšavaju, agencije za izdavanje stanova čine većim i komplikovanijim, uticajem na cenu kirije, ali i nepotpunim i lažnim oglašavanjem.
Činjenica da se u ovoj sferi nalazi veliki novac van kontrole države dala je ideju "poslovnim i preduzimljivim" ljudima da iskoriste priliku i da bez značajnog ulaganja i truda lepo zarađuju.
Srećnici koji imaju viška stambenog prostora, a i oni drugi koji za njim tragaju, imali su prilike da se uvere u način rada ovih posrednika. Stanodavci odmah nakon što oglase svoj stan dobijaju pozive ažurnih menadžera izdavanja i savete da odustanu od samostalnog nalaženja zakupca, ali i preporuku da podignu planiranu cenu zakupa. Naravno, malo je onih koji bi ostali imuni na ovakve savete.
Uvećana kirija ponuđenog stana već sutra osvane u specijalizovanim novinama, ali iznad mobilnog telefona agenta za izdavanje stanova. Zakupci, koji su u potrazi za stanom, suočavaju se sa činjenicom da ne mogu da pronađu gotovo nijednog vlasnika koji se lično oglašava. Koji god broj iz oglasa da okrenu, obavezno dobijaju obaveštenje da su dobili agenciju. To nameće sumnju da su se agencije "isprečile" i da kontrolom oglasa, odnosno onemogućavanjem zainteresovanih fizičkih lica da stupe u kontakt, kontrolišu čitavo tržište izdavanja stanova. Nejasno je, međutim, i pored postojanja Zakona o oglašavanju, ko i kojim mehanizmima, mora da se bori protiv lažnih oglašivača.
Sa aspekta registracije i prijave potrošača kontrolu agencija za izdavanje stanova vrši tržišna inspekcija, a u njenom delokrugu je i tačnost objavljenih oglasa.
– Primećeno je da postoje slučajevi krađe oglasnih poruka, jer se agenti agencija za izdavanje nekretnina javljaju na privatne oglase i na osnovu dobijenih podataka o stanu, neovlašćeno izdaju stanove i uzimaju proviziju – rekla je za Glas Jelena Milenković iz Republičke tržišne inspekcije.
– Sadržaj teksta oglasne poruke mora da bude potpun, da se potrošač ne bi doveo u zabludu da li se radi o ličnom ili poslovnom oglasu. Takvi nepotpuni oglasi su indikacija tržišnoj inspekciji da proveri identitet oglašivača poruke preko marketinške službe izdavača novina. Novina koja objavi oglas bez prethodne provere identiteta oglašivača, uzimajući od njega potrebne podatke, krši Zakon o oglašavanju – kaže Milenković.
Obavezu da se kontroliše istinitost malih oglasa, zbog obima, ali i načina na koji su formulisani nije jednostavno ni za emitere koji su specijalizovani za tu delatnost. – Za male, besplatne oglase koje daju fizička lica nije potrebno imati deklaraciju. Proveravaju se samo oglasi koje reklamiraju neku delatnost – izjavio je za Glas Nenad Đinđić, direktor Halo oglasa.
– Nerealno je da se od novina koje izlaze dva puta nedeljno i objavljuju po 20.000 oglasa, očekuje da kontrolišu ko stoji iza svih tih brojeva telefona. Pretpostavljam da je moguće da agencije koriste sve raspoložive mogućnosti i oglašavaju se kao fizička lica, ali pošto nema indicija da je to delatnost, nema ni osnova za našu proveru – objašnjava Đinđić i dodaje da je to, ipak, posao tržišne inspekcije i policije.
Izvor: Glas javnost
