Zemlja, voda, ljudi. Tri praelementa, iz kojih se radja svaki grad. Sve zajedno – to je zacetak i pozornica svake ljudske istorije. Ali je u njihovom sazvucju skrivena i tajna identiteta jednog naselja. Posebnog i neponovljivog. Ma koliko lica sticao kroz vreme. Cetvrti praelement.
U zivotu Obrenovca, voda nisu samo reke. A mogle bi biti dovoljne. Jer su oblikovale prostor u kojem je nastao i traje. Donele plodnost iz koje je isklijao. Otvarale puteve. Postavljale granice. Razarale. Ulepsavale. I sve to jos uvek rade. I radice, dok je buducnosti.
Pricu ne dovrsava ni ona podzemnog toka, mineralna, lekovita. A i ona je mogla da Obrenovcu da prezime i odredi razvojni put.
Kao sto je prorokovano jos krajem XIX veka, usklikom da je Obrenovac srecno mesto, jer ce u njemu biti banja, bolja od onih u Nemackoj! I bila je, nekada. A mogla bi opet biti. Voda je jos tu!Stvaralacki element vode je u onome sto pruza, u mogucnostima, motivaciji, ideji povezanosti sa nekim drugim prostorima, dalekim i nepoznatim. Njime se oblikuje i fizionomija naselja, njegovog zivota, ekonomije…
I Obrenovac je svoj lik menjao, prepoznajuci i otkrivajuci, u svakom vremenu, neki od tokova kojim se moze zaploviti. Voda je, u svom iskonskom obliku, mogla i da obesmisli svaku pricu o ovom gradu. Da svaku njegovu mogucnost ostavi zatrpanu pod dubinom morskog plavetnila. Panonskog. Ali nije. Odlucila je da iz ovog prostora otece, presusi i otvori tokove novog, drugacijeg bogatstva zivota.
Nekim je gradovima prosto sudjeno da nastanu. Obrenovac je, ako mislimo na vodu, zaista srecno mesto! Obrenovacka opstina se prostire sredisnjim delom Donjokolubarsog basena, zadiruci svojom istocnom i juznom stranom u Sumadiju, sirokim dolinama Kolubare i Tamnave, na zapadu se naslanjajuci na ogranke Pocerine, dok su njeni severni obodi oiviceni meandarski izvijenim tokom reke Save, nadomak njenom pristizanju u Beograd i uscu u Dunav.
Sve to na povrsini od 409 kvadratnih kilometara, od cega su urbani delovi do sada zauzeli oko 42.
Najveci deo njenog tla je izrazito ravnicarski, dok su pojedini delovi brezuljkasti i blago brdoviti, naslonjeni na zapadnu podgorinu Avale i Parcanskog visa na istoku i jugoistoku, i na pocerske kose na zapadnoj strani. U brdovitom delu dominira vrh Bukovik, visok 221 metar, a najniza tacka je na 73 metra iznad mora, u prostoru Piosce.
Na karti Sveta, naci cete je na prostoru izmedju 44o 30' i 44o 45' severne geografske sirine i 20o i 20o 20' istocne geografske duzine. Vazdusnom linijom, granice drzavne zajednice od Obrenovca su udaljene oko 80 kilometara ka istoku i zapadu, oko 140 kilometara ka severu i oko 350 kilometara ka jugu.
U Obrenovcu se ukrstaju vazni putevi, koji od Beograda, udaljenog svega 27 kilometara ka istoku, vode na zapad ka Sapcu, Loznici i zatim Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, odnosno ka Valjevu i Ibarskoj magistrali, i dalje njome prema jadranskom primorju. Istocnom, zapadnom i juznom smeru saobracajnih tokova, vec se nazire, bice pridodat i severni, preko novog mosta na Savi, koji ce, kad bude dovrsen, ovoj raskrsnici magistrala vratiti znacaj kakav je imala i u vreme dok se Savom pruzala granica izmedju Austro-Ugarske i Srbije, a Obrenovac, preko pristanista i carine na Zabrezju, bio izvozna veza srpske drzave sa srednjeevropskim i zapadnoevropskim zemljama toga doba.
Tekst priredio Nenad Radojčić , fotografije Ivan
