Koji poslovi će biti najtraženiji u budućnosti niko još ne zna, jer ta zanimanja još i ne postoje. Sadašnji đaci i studenti školuju se sada, a koristiće tehnologije koje još nisu izmišljene i rešavaće probleme kojih danas još nismo ni svesni.
Ove futurističke prognoze samo su realna slika onoga što nas čeka već za nekoliko godina. Mnogi poslovi kojima sedanasA bavimo, način na kojih ih obavljamo i problemi koje rešavamo pre samo deset godina nisu ni postojali. Deset najtraženijih zanimanja na svetu izmišljena su u poslednjih osam godina! Svet tolikom brzinom ide napred da današnji desetogodišnjaci do 38. godine mogu da očekuju da će promeniti između deset i četrnaest poslova.
Većina ovih zanimanja usko je vezana za kompjutere – rad na društvenim mrežama, programiranje, usavršavanje i održavanje pretraživača, a i Nacionalna služba zapošljavanja predlaže sadašnjim učenicima neka od zanimanja budućnosti. Na njihovom spisku našli su se bioinformatičar, dizajner kompjuterskog interfejsa, inženjer i tehničar za energiju iz obnovljivih izvora, konsultant za učenje na daljinu, specijalista za virtuelnu bezbednost, specijalista za digitalne medije, stručnjak za proizvodnju organske hrane i stručnjak za unapređenje aplikacija za mobilne telefone.
Kod nas, međutim, i dalje je uvreženo mišljenje da posao treba čekati, a ne tražiti. Mladi završe fakultete, dođu na biro i tu njihovo usavršavanje prestaje. A tehnologije se toliko munjevito menjaju da zahtevaju celoživotno učenje i usavršavanje.
– Ranije su se tokom jednog radnog veka tehnologije menjale najviše dva do tri puta, a sada se promene na svake dve do tri godine. Zato mladi, posebno inženjeri, ne smeju ni u jednom trenutku da prestanu da se usavršavaju – upozorava prof. dr Branko Kovačević, dosadašnji rektor Univerziteta u Beogradu. – Svaki od sadašnjih studenata u životu će promeniti deset profesija i zato je važno kontinuirano učenje. To mora da nam postane deo kulture življenja, da tako vaspitavamo decu, da posao neće pasti sa neba, već da treba da se obrazujemo i da ga tražimo.
Nova zanimanja su vezana za kompjutere i ne trpe „fah idiote“, kaže naš sagovornik. Ona nisu strogo uslovljena formalnim obrazovanjem, već se do njih često dolazi kroz neformalno učenje i usavršavanje. Pa i „Fejsbuk“ je, kaže, nastao iz studentske igre.
Mnogo više se danas traži znanje nego diploma. Bar za poslove koji su povezani sa informacionim tehnologijama. Tako i Tatjana Vidaković iz „Infostuda“ potvrđuje da njihova istraživanja pokazuju da IT stručnjaci najmanje čekaju posao u Srbiji.
– Kompjuterskim znalcima je mnogo lakše da pronađu posao i ova zanimanja se u Srbiji smatraju deficitarnim budući da su relativno mlada i obrazovanje stručnih kadrova u oblasti IT počelo je relativno skoro – kaže Tatjana Vidaković. – Zbog velike potražnje ovih stručnjaka je najmanje među visokoobrazovanim ljudima na birou. Ponuda poslova je veća od potražnje, što znači da ima više slobodnih radnih mesta nego ljudi koji bi na njima mogli da se zaposle.
A osim klasičnih zanimanja vezanih za kompjutere, tu su i mnoga nova nastala sa razvojem interneta i društvenih mreža. Jedno od njih je komjuniti menadžer, čiji posao je da prati šta se o nekoj kompaniji govori na društvenim mrežama, na kojim blogovima se pominje, da li je negde stavljena u negativan kontekst. Na listi novih zanimanja u svetu je i konsultant za mobilnost zaposlenih, koji treba da im pomaže da se prilagode poslu u isturenim poslovnicama, drugim državama ili gradovima.
Jedno od kreativnijih zanimanja budućnosti je i stilista obroka, čiji posao će biti da dekoriše jelo. On čak i ne mora da zna da kuva.
MENADŽER ZA “FEJSBUK“ NA spisku zanimanja budućnosti je i menadžer društvenih mreža. Predviđena plata u razvijenim zemljama je od 38.000 do 83.000 dolara, a podrazumeva da svakodnevno promoviše svog poslodavca na „Fejsbuku“, „Tviteru“ i drugim društvenim mrežama. Tu je i koordinator službe za pomoć najstarijima, čiji će posao, zbog starenja, biti sve traženiji. Na listi su i menadžeri za onlajn marketing i održivi razvoj, sa platom i do 120.000 dolara godišnje. Biće tražen i obrazovni savetnik, čiji posao će biti da što bolje preporuči đacima koje škole i studije da odaberu.
