Do diplome Mašinskog fakulteta vodi put preko 36 teških ispita i pet godina studiranja. Jasmini Lozanović je trebalo pet meseci manje, a upisom na doktorske studije, sa svoje dvadeset četiri godine postala je najmlađi doktorant u Srbiji, na fakultetu koji važi za „muški“.
Odluku o upisu na Mašinski fakultet donela je u četvrtoj godini srednje škole. Njenim drugarima je ta odluka bila čudna i svi su je odgovarali, uz opaske kako je to težak fakultet i da joj to možda i nije najbolje rešenje.
– Godinu dana sam se spremala za prijemni ispit. Besomučno sam rešavala zadatke iz matematike, silno se nervirajući kad mi neki ne bi išao. Jednostavno u meni je proradio inat, zbog kojeg sam na kraju uspela da postanem student mašinstva i nisam se pokajala – priča Jasmina, i dodaje da su osim obrazovanja ona i njene kolege na fakultetu naučili da se bore, ali i da brzo misle.
Jasmina je ispite čistila u septembru, a prosečnu ocenu tokom studiranja (8,5), pokvario joj je prosek iz druge godine kada je kaže baš ludovala.
– Uvek sam imala vremena i za izlaske i sport, ali te godine sam preterala, što se na kraju odrazilo i na prosek. Sledeće godine sam se uozbiljila – kaže Jasmina.
Iako je oduvek važilo da je mašinstvo težak i fakultet za muškarce, Jasmina priča da se poslednjh godina upisuje sve veći broj devojaka.
– Kolege su brojnije, ali se mi devojke zbog toga nikada nismo osećale ugroženo. Naprotiv. Zahavljujući njihovom odnosu prema nama uvek smo se osećale kao dame, nikada nam nisu dozvoljavali da čekamo u redu, tetošili su nas, donosili nam kafu, ma, bili su sjajni.
Osim njih i fakultet je uvek činio da se osećamo posebno, pa i dan danas u mojoj sobi počasno mesto zauzima ruža roze boje koju sam od fakluteta zajedno sa ostalim devojkama dobila prvog dana predavanja-priča Jasna
– Da bi se fakultet završio u roku, uz predavanja, vežbe i grafičke radove, svaki dan za učenje treba da se izdvoji oko tri sata kako bi se savladalo dnevno gradivo. Sa takvim radom već imate spreman ispit, ali i dovoljno vremena za izlaske. Bitna je samo dobra organizacija – kaže Jasmina i dodaje da je njen moto pesmica koju je naučila u prvom razredu osnovne škole, a koja glasi „Sve se može kad se hoće“.
Jasmini je najveća želja da za deset godina postane profesor, a najveću podršku imala je, kako kaže, od svog mentora prof dr Dragana Lazića, i komentora i direktora Inovacionog centra Mašinskog fakulteta prof dr Aleksandra Sedmaka, gde sada radi.
Sustigla prethodnu generaciju
Fakultet je završila avgusta 2006. godine, kad su joj profesori dozvolili da retroaktivno upiše doktorske studije i priključi se doktorantima koji su prvu godinu upisali novembra 2005. godine.
Osim toga ponudili su joj i mesto saradnika u Inovacionom centru fakulteta gde je ostala da radi. Tokom studija nagrađivana je pet puta od čega su tri nagrade fakulteta, a dve sa međunarodnih i naučnih konferencija. Kao koautor do sada je objavila 11 naučnih radova.
Muški fakultet
Na Mašinskom fakultetu predaje 208 predavača, od kojih su 32 žene. Od 19 zaposlenih stručnjaka u Inovacionom centru žene su zauzele devet mesta.
Fakultet trenutno pohađa 3.000 aktivnih studenata, a 20 odsto od ovog broja čine devojke. Njih 142 upisale su fakultet prošle godine, kad je upisano ukupno 525 studenata.
Prosek studiranja na ovom fakultetu je 8,5 godina.
Izvor: Blic
