Za dve nedelje počinje upis brucoša na univerzitete u Srbiji. Ove godine biće upisano više budućih akademaca nego lane. Međutim, ako se u obzir uzme podatak Nacionalne službe za zapošljavanje da je u Srbiji trenutno 53.300 građana sa diplomom visokog obrazovanja na birou rada, postavlja se pitanje da li su upisne kvote u skladu sa tržištem rada.
S media portal istražuje šta bi maturantima bilo najbolje da studiraju, ako žele da kao budući akademski građani imaju posao.
Budući brucoši završavaju poslednje pripreme pred prijemne ispite na fakultetima u Srbiji. Ove godine je predviđeno da se upiše veći broj studenata nego lane.
Ministar prosvete Žarko Obradović obrazložio je ovu odluku stavom da država treba da učini sve kako bi se mladima pružila šansa da steknu visoko obrazovanje.
Ipak, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje upozoravaju da se ne vodi računa o tome kakva je situacija na tržištu rada:
-Nisam siguran da se u dovoljnoj meri respektuju činjenice sa evidencije NSZ, imajući u vidu prošlogodišnja iskustva, kada su upisne kvote praktično prepisane od prehodnog perioda, a da nisu dovoljno vodili računa o tome kakva je situacija na tržištu rada” rekao je Dragan Đukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Više obrazovanih nego što je potrebno
Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji je evidentirano više od 770.000 nezaposlenih lica. Od toga 53.000 lica ima završen fakultet. Portparol NSZ Srđan Andijanić za S media portal kaže:
-Najviše je diplomiranih ekonomista, negde oko 8.000, diplomiranih pravnika ima oko 5.000. Oko 2.000 profesora razredne nastave čeka zaposlenje, isto toliko doktora medicine. Diplomiranih inženjera arhitekture ima oko 1.200.
ETF standardno u vrhu
Podatke NZS potvrđuju i na Elektrotehničkom fakultetu:
-Godišnje se na naš fakultet upiše 560 studenata. Od toga 60 na smeru softversko inženjerstvo. U toku godine 400 studenata diplomira. Iako ne svi na vreme, mnogi se zaposle i pre diplomiranja. Veoma su retki oni koji na posao čekaju duže od godinu dana. To su uglavnom “loši” studenti, rekli su S media portalu u studentskoj službi ETF-a.
Međutim, dok stručnjaci društvenog usmerenja uglavnom duže čekaju na zaposlenje, akademci sa inženjerskim diplomama mogu da se pohvale da brzo dolaze do radnih knižica:
– Tokom prethodne i ove godine do posla su najbrže dolazili stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, informatike, mašinstva, matematičari, nastavnici stranih jezika, anesteziolozi, kardiolozi, oftalmolozi, opisuje stanje na “berzi rada” portparol NZS Srđan Andrijanić.
Potražnja za kadrovima: Gradovi prebukirani, na periferiji deficitarno
Opšte je poznato da univerzitetski gradovi poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca imaju manju potrebu za medicinarima, dok unutrašnjost vapi za lekarima različitih specijalnosti. Na jugu Srbije postoji manjak defektologa i psihologa, dok je u prestonici za njima mala tražnja.
Zašto da se vraćam tako odakle smo pobegli?
Činjenicu da student koji diplomira na nekom od univerziteta u Srbiji ne želi da se vrati u rodni grad potvrdili su nam i neki studenti ETF-a iz Bora:
– Zašto bismo se vratili u najzagađeniji grad u Srbiji, i jedan od najzagađenijih u Evropi? U grad u kome nema pozorišta, koji je totalno “mrtav”, bez ikakvih aktivnosti ni za mlade, ni za starije. Tamo ljudi sve manje žive, a sve više životare. Nije mnogo bolje ni u većem gradu, pa zbog toga svaki treći akademac sa našeg fakulteta ode u inostranstvo, rekli su Marko, Vladimir i Jovan.
Iskustvo velikih kompanija to i potvrđuje. Menadžerka za ljudske resurse jedne uspešne kompanije za S media portal kaže, da su u Srbiji imali veliki problem sa stručnim kadrom kada su zapošljavali radnike:
– Zaključili smo da je mobilnost studenata koji fakultete završavaju u velikim gradovima veoma mala. Malo njih želi da se vrati u svoja rodno mesto ili da radi u Aranđelovcu, Zaječaru, Negotinu, Prijeplju, Vršcu. Malo akademaca želi da započne karijeru u manjim gradovima, kaže ova direktorka ljudskih resursa za S media portal.
Ministarstvo prosvete bez strategije
I dok se među srpskim političarima rešavanje problema nezaposlenosti i siromaštva bili glavne krilatice tokom predizborne kampanje, ostaje nam da vidimo da li će joj to i biti prioritet u naredne četiri godine.
O izboru fakulteta svršenih maturanata trebalo bi da razmišljaju i roditelji. Školovanje košta, a kada deca napokon završe fakultet, ostaju na teretu roditeljskog budžeta jer ne mogu da nađu posao. Tako na primer studija stomatologije traju pet godina, a posla za njih u Srbiji gotovo da nema.
Sa stopom nezaposlenosti od 23,7 odsto , dostigli smo najviši nivo u zadnih 15 godina. Iz Svetske banke Srbiju upozoravaju da obrazovni sistem ne odgovara zahtevima poslodavaca. Zbog toga smo kontaktirali i Ministarstvo prosvete i nauke upitavši ih da li postoji nekakav vid strategije kojom se sinhronizuje “tržište rada” i obrazovanje kadrova. Međutim, ni nakon nedelju dana nismo dobili odgovor na ovo pitanje.
Izvor: S media
