pitanje:
Moj problem je u tome sto imam prevelika ocekivanja, pa me lako poljulja neka sitnica. Ne znam kako se ostali ljudi nose sa takvim situacijama, i nije problem kada ne ispunim neka poslovna ocekivanja, vec je problem kada neki prijatelji ne ispune moja ocekivanja. U takvim trenucima mi prodje kroz glavu \’covek se radja i umire sam\’, i to mi izgleda kao neka lekcija koju ja nikada necu da naucim. Drustvena sam osoba, uzivam u vremenu provedenom sa svojim prijateljima, i strasno mi smeta kada pocnem da sumnjam u \’kvalitet\’ svojih prijatelja. Ne znam kako da prevazidjem te trenutke u kojima mi svi ljudi deluju kao hedonisti.
odgovor:
Poštovani Milanko, razumeo sam da se povremeno ozbiljnije naljutiš (pa možda osetiš i odbačenim) kada tvoji prijatleji ne ispune tvoja očeikvanja, u vezi sa tvojom željom koju imaš u datim situacijama, da oni izađu u susret nekoj tvojoj potrebi. Mislim da je navikavanje na ovu vrstu frustracije, prosto stvar sazrevanja i životnog iskustva. Ljudi su takvi kakvi jesu, nisu samo hedonisti mada neretko to jesu, i bliski prijatelji nekad nemaju potpuno razumevanja jedni za druge, kao ni dovoljno spremnosti da se konkretno angažuju. Ipak, posmatrajući među-prijateljske odnose u kontinuitetu, u celini, rekao bih da prijateljstva ipak vrede, da je su važna i da je dobro održavati ih i unapređivati. Osim učenja tolerisanja ove vrste frustracije, sa sazrevanjem ide i povećavanje unutrašnje spremnosti za pravljenje selekcije. Tj., sa većom zrelošću (a za nju je potrebno vreme i iskustvo), u čoveku sazreva i spremnost da napusti određena lažna prijateljstva, za koja naravno, prethodno utvrdi da nisu autentična, da nisu prava, ili barem da ne želi nastavak bliskog odnosa sa određenim osobama sa kojima je ranije bio u bližim, prijateljskim ili drugarskim odnosima. Postoji jedna mala mudrost, koja ti možda za sada može pomoći u tematici koju si izneo. Ona glasi: „Ja sam ja, ti si ti. Ja radim svoje, ti radiš svoje. Ja nisam na ovom svetu da ispunjavam tvoja očekivanja, ti nisi na ovom svetu da ispunjavaš moja očekivanja. Ako se zbližimo – lepo. Ako ne – ništa se nije moglo učiniti.“ Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
