Home [ savetovalište za mlade ] Kao da imam krizu identiteta

Kao da imam krizu identiteta

179
0

pitanje:    
Ne znam odakle bi pocela,ali svakako smatram da bi mi savet strucnjaka bio od velikog znacaja,shvatila sam da trazim odobravanja i prihvatanja mene kao osobe,shvatanja i zelje da mi neko pomogne savetom,od totalno nezrelih osoba,koje sam sama uzdigla u svojoj glavi,jer mi iluzija da je nekom stvarno stalo do mene vise prija,i da ce mi neko pomoci. Tesko je imati 23 godine,u mom slucaju,kao da imam krizu identiteta,imam zavrsenu prvu godinu srednje skole,zbog svog nemara i lenjosti a kao zacetak tog problema je bilo seksualno iskustvo sa 11 godina koje nisam zelela od starne decka sa kojim sam se prvi put poljubila.Zivim u normalnoj porodici,roditelji mi pruzaju sve,imam kola,stambeno obezbedjena i kazu mi neki lako je tebi,kao da imati kola i stan znaci ujedno biti i srecan,ja sam zahvalna Bogu roditeljima na tome,ali sam u sebi potpuno nezadovoljna,u ljubavi,u prijateljstvu,otkad sam se vratila sa putovanja na kom sam bila mesec i po dana,kao da se sve promenilo,a samim tim i ja sam shvatila neke stvari.Kad sam se vratila drugarice sa kojima sam izlazila,njih dve preostale neudate,jednna mi je rekla da zivi sa momkom a druga se udaje i pozvala me na svadbu,ostala sam jedina iz celog drustva da nemam ni decka,ni brak,ni decu,ja i brak i decu ni ne zelim,a u ljubavi sam izasla prvo iz odnosa u kom sam se gusila 6 godina sa nekim koga sam najvise volela a ja njemu sluzila za muske potrebe,da bi to zaboravila uletim u jos vecu glupost,prijalo mi je da mi neko poklanja paznju,i sve to sto rade ozenjeni muskarci ,i uletela sam u pakao,njemu sam sluzila dok mu je zena bila trudna,nije se sakrivao isao je svuda samnom,onda je dobio dete i najednom muk,osecam se tako glupavo dok ovo pisem,prosto ne mogu da verujem da se to meni izdesavalo,i posle toga kao da sam emotivno se ugasila i totalno umrtvila.Od zenskih drugarica osecam ogromnu ljubomoru,zavist,da me koliko to bolelo sad sam nekako utrnula i totalno sam razocarana.Po povratku sa tog puta dobila sam sansu da radim promocije,posle godinu dana moljenja nekog,jer za sve u ovde treba veza tako sam besna,ja nemam veze,i osecam da to sto nisam student u danasnje vreme kao da imam kugu,ja stvarno trenutno ne zelim da studiram,mozda kasnije,i taman kad sam bila ok ajde bar radim ,nista mi nije tesko ni ceo dan da pricam i delim nesto samo da nisam rob u svojoj zemlji kod kineza i siptara kod kojih ssam vec radila,nije da ne mogu,sad stvarno ne zelim,nemam zivaca za njih,promo lider me iskulira i sav trud i to koliko sam se lomila padne u vodu,jer nisam mu lepa i zgodna,kao druga prmoterka koja je svakako prioretit za pozvati je kad su promocije.ne radi se o mojoj ljubomori,nego tipa da neko dodje i pozdravi samo osobu koja je ta druga devojka i oslovi po imenu,mene ne,mrzim sto nisam kucka i sto ssam tako osetljiva.Jedinica sam i volim da se druzim,nisam sebicna,i sad sam dosla u depresiju ,imam poremecaj u ishrani,u ovom periodu se pretrpavam hranom.imam i periode da hocu da povracam ne klasicnu bulimiju.

Osecam se da se plasim za sebe,pokusacu da promenim to,da vidim drugu promociju,i da krenem da vezbam,ali osecam se ,tako tesko,cak i decko za kog sam sebe nesvesno ubedila da mi se svidja,je iznenada poceo da me ignorise,sto je nebitno,al sve je nekako otkad sam se vratila sa tajlanda,postala drugacije,nikad se nisam osecala tako odbaceno,a tako puno energije,zelim da se druzim sa ok ljudima.Na tajlandu sam osetila neku slobodu gde niko ne gleda sta si obukao,u koju skolu ides sta radis,vec sam tu susretala ljude koji putuju sa rancevima po 6 meseci,godinu dana,tada sam osetila da sam ziva kad putujem,i sad opet zelim da odem odavde,a nije ni proslo ni mesec dana celih kako sam se vratila,zelim da imam iskustva,da zivim zivot,plakala sam kad sam gledala dokumentarac life in a one day i na tjubu godinu dana putovanja u 3 minute,i 8 kat putovanje mog zivota,jer ja zelim takvu avanturu a nemam nikog oko sebe,bila bi spremna da radim i radim skupim pare i krenem na put,to je ono sto je moja sreca,jer mi je ljubav i prijateljstvo okrenulo ledja i toliko sam povredjena.NE ocekujem od vas lek i recept znam da moram sama,samo mi treba stucan savet koliko je to moguce dati na osnovu ove moje price.unapred puno hvala na odgovoru.Tamara

odgovor:

Poštovana, razumeo sam iz tvog pisma da si nezadovoljna svojim aktuelnim životom. Stekao sam i utisak da ima kofnuzije u tvojoj glavi, u vezi sa raznim neprijatnim iskustvima, neprijatnim osećanjima i razočaranjima u vezi sa različitim poljima življenja (obrazovanje, partnerstvo, prijateljstva, posao). Uz to, mislim da fantazija o večitim putovanjima, je privlačna i očaravajuća fantazija o večitom bežanju od realnosti, o večitoj igri, o svetu bez frustracija. Dobro je što imaš mogućnosti da putuješ, pri tome, samim putovanjima ćeš teško rešiti svoja realna životna nezadovoljstva.  Moje mišljenje je da ti od pomoći može biti da na jedan jasan i jednostavan način postaviš problem i kreneš u njegovo rešavanje. Na primer, problem može biti nezadovoljstvo životom, a to se dalje može definisati kao nezavršena srednja škola, nemanje dečka, dosadašnje prijateljice su se poudavale i otišle za svojim ciljevima, nezadovoljstvo poslom. Znači, 4 pod-problema. Svaki od njih zahteva rešavanje, to jest, za svaki je potreban po jedan cilj. Recimo, upis i vanredno završavanje neke srednje škole. To je nešto što će duže da traje, a izvodljivo je i kasnije će doneti bolje mogućnosti za posao ili eventualno studiranje. Vanredno školovanje je takođe i jedan sled manjih zadataka, koji mogu postepeno dovoditi do jačanja tvog samopoštovanja sa uspešnom realizacijom svakog od njih, i uvođenja tvog stila življenja u jednu stabilnost. Drugi cilj, bi bio nalaženje dečka, sa prethodno izvučenim zaključcima u vezi sa time kako da ne ponoviš eventualne greške prilikom izbora dečka u prošlosti kao i prilikom tvog ponašanja u samoj vezi. Treći cilj bi bio na primer, revitalizacija postojećih i starih prijateljstava, u onoj meri i na onaj način koliko je to moguće, kao i pronalaženje novih prijatelja i prijateljica. I kao četvrti cilj – rad na pronalaženju boljeg posla. Dobro je što (ako sam dobro razumeo) u svemu tome možeš zatražiti i dobiti pomoć i podršku svojih roditelja, a i ne moraš da brineš o tzv. egzistencijalnim pitanjima. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.