Home [ savetovalište za mlade ] Posao je jako zahtevan, uglavnom sam prepustena samoj sebi jer drugi nemaju...

Posao je jako zahtevan, uglavnom sam prepustena samoj sebi jer drugi nemaju mnogo vremena da se posvete novim ljudima

78
0

pitanje:    
Postovani, Ne znam odakle da krenem. Do skoro sam patila jer sam se mnogo trudila da pronadjem posao a to mi nije polazilo za rukom. Na kraju sam ga pronasla u vrlo renomiranoj medjunardnoj firmi. Mnogo radim, posao je jako zahtevan, uglavnom sam prepustena samoj sebi jer drugi nemaju mnogo vremena da se posvete novim ljudima i tako vrlo cesto sam izuzetno iscrpljena kako fizicki tako i psihicki. Mislim da to samo pogosava neke druge probleme sa kojima se suocavam. Naime posao kojim se bavim je nomadskog tipa, menja se sve, od klijenata do tima ljudi i menadzera sa kojima se radi do lokacije na kojoj se radi. Te konstantne promene mi ponekad takodje ne prijaju mnogo. Rutina ne postoji ni kao koncept a kamoli praksa. Sa druge strane sredina je vrlo nemilosrdna i mislim da nema prostora za pokazivanje slabosti, naprotiv. Negde se nakon svog tog posla i rintanja za koje se ponekad pitam da li neko uopste primecuje, o pohvalama da ne govorim (a adekvatna novcana nadoknada je tek fikcija) i doslovnog piljenja satima i satima u ekran osecam vrlo otudjeno od sveta i vrlo usamljeno. To me cini jako deprimiranom. Dovodim u pitanje smisao svega, nadasve tolikog giljanja. Dala sam maksimum od sebe da zadrzim svoj zivot sto vise nalik onome na sta je izgledao pre zaposljavanja ali to je ponekad potpuno neizvodljivo. I ponekad me jednostavno guta mrak. Ne znam kako da se izborim sa tim. Ponekad sam jednostavno previse umorna da bih izdvojila vremena za sebe i za nesto sto volim, da odem na trening, vidim se sa prijateljima … bilo sta. A puno toga bih radila … ali moji energetski potencijali ne mogu da zadovolje te kriterijume. Isto tako, entuzijazam koji sam imala na pocetku, kada mi je sve u toj sredini izgledalo neverovatno, je potpuno iscileo. Stvari sagledavam mnogo realnije, vidim pukotine u naizgled blistavoj fasadi, neko ne tako savrseno nalicje jednog lica u koje smatram da bi trebalo da budem zaljubljena. A ta deprimirajuca svakodnevnica, o kojoj sam savrseno svesna da mnogi sanjaju, za mene jednostavno nije dovoljno dobar pokretac … Ne znam da li su mi potrebni neki lekovi, da li bi mi to pomoglo? Ono sto bi mi svakako pomoglo je malo vise slobodnog vremena, al to bas i nije opcija u danasnjem svetu pa se nadam nekom dobrom resenju sa vase strane. Srdacan pozdrav i hvala.

odgovor:

Poštovana, iz vašeg pisma sam razumeo da ste iscrpljeni poslom koji radite, i da ste nezadovoljni međuljudskim odnosima na radnom mestu, onim što se od vas očekuje, stepenom ljudske podrške za vaš trud i rezultate kao i novčanom naknadom i količinom slobodnog vremena. Kako sami vidite, život je daleko od savršenog, patite kad nemate posao, a kad ga nađete, takođe patite, samo iz različitih razloga, kao i, pretpostavljam u različitom intenzitetu. Mislim da može biti od značaja za vašu ukupnu „pre i posle“ evaluaciju, da li ste više zadovoljni pre pronalaženja posla ili sada kada radite taj posao o kome pišete? Posao obično donosi čoveku više stvari: novac, ličnu afirmaciju, mogućnost upoznavanja novih ljudi, struktuiranje vremena, mogućnost profesionalnog, finansijskog i ličnog napredovanja. Šta je vama vaš posao doneo od ovih stvari? Pretpostavljam da je nešto doneo. Ako nije doneo baš ništa, onda svakako treba da date otkaz. Ostaje svakako pitanje kako da se izborite sa količinom radnog stresa koji vam oduzima energiju, o čemu pišete. Sumnjam da lekovi tu pomažu. Mislim da kvalitetan lični život, u slobodno vreme, ma koliko ono bilo količinski oskudno, može najviše da pomogne vašoj „količini energije“ i vašem opštem zadovoljstvu i doživljaju smisaonosti života. Pod ličnim životom podrazumevam pre svega: partnerstvo i druženje, a zatim kulturne, rekreativne i obrazovne potrebe. Naravno, mora ostati neophodno vreme i za odmor. Može i samo 1 stavka od nabrojanog seta iz „ličnog života“ da unese novu energiju, zadovoljstvo i smisao u vaš život. To je pre svega partnersko-emotivni život. Takođe, rad na promeni posla, više u skladu sa vašim željama, jedan je od putokaza za izlaz iz  problema. Rešenje za problem koji iznosite, ja nemam, ono se nalazi u polju vašeg življenja, vi ste ti koji pažljivim osmatranjem i svesnošću sebe i situacije, ga možete pronaći. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.