Zivim u drugom braku koji bih volela da sacuvam.

Imam 33 godine,troje dece i zivim u drugom braku koji bih volela da sacuvam. U prvu,vanbracnu,zajednicu ,uletela sam mlada i iz pogresnih pobuda.Iz tog braka izrodila se moja lepotica,koja danas ima 13 godina.Totalno neocekivano,kako to inace u zivotu ide,upoznajem sadasnjeg supruga.Sta da kazem,dar Boziji.Smiren,pun razumevanja,uvek spreman da saslusa.

U pocetku je nas odnos bio platonski.Hocu reci,nesto poput ovog vaseg savetovalista.Znao je za moj zivot,ali ga nisam pustala u njega.Hocu reci da moju devojcicu nije duze vreme video ni na slici.Tek nakon ,mozda godinu dana,upoznao je i to dok smo bili u velikom drustvu.Kasnije je to vidjanje bilo sve intenzivnije,ali idalje u tom drustvu,nisam zelela da ga izdvojim dok nevidim da li ce moja cera to sama da uradi.Odusevilo me je to kako su oni mic po mic ostvarili fantastican odnos.Tada sam resila da zelim da provedem ostatak zivota sa njim.Medjutim,ja sam bila raspustenica! s detetom i to se njegovim roditeljima nije svidelo.Neverujem da je toliko bitno koliko je ta njegova borba sa samim sobom trajala,bitno je da je ,posle mnogih raskidanja i mirenja prelomio i da smo postali porodica,sto su na kraju i njegovi prihvatili(zapravo,njegova majka je bila ta koja se nije slagala da nas dvoje budemo zajedno).Stvari su krenule uzlaznom putanjom.Njegov prelazak na bolje radno mesto dao nam je sansu da stvorimo krov nad glavom.Situacija u njegovom porodicnom dvoristu,u kojoj se nalaze tri kuce(porodicna kuca,kuca njegovog strica,kuca brata od strica),delovala je idilicno.Tako da je uz moju inicijativu i njegovu zelju da kad tad tu i zavrsimo,stvorena ideja da i mi tu napravimo kucu,zapravo sprat na njegovoj porodicnoj kuci.To smo i realizovali.U medjuvremenu,stvorili smo dva mala andjela,tako da bi nas petoro sada trebali da uzivamo…Medjutim.. Od dana kada mi je njegova majka rekla da to sto je on prelomio da ipak bude samnom neznaci da on nije vezan za nju,shvatila sam da ce mnoge stvari da se promene.Svojim uticajem na njega,pokusavala je,konstantno,da stavi mene i nas zivot u drugi plan(moj suprug se neslaze s tim).Na pr. ona se s njim dogovara za odlazak u kupovinu,a mene pitaju da li mi nesto treba;nikad nism znala da li posle posla dolazi pravo kuci ili su se njih dvoje dogovorili nesto.Kad ga pitam sto mi nije javio,kaze da je zaboravio(sto sam sigurna da je istina).Odnos izmedju moje cerke i njega je poceo da se menja.S obzirom da je moj suprug sve svoje slobodno vreme provodio s decom svog rodjenog brata,valjda je moje dete postalo rival.Za svaku glupost koja se desi u dvoristu izmedju dece(a bude ih dosta,i to sve deca njegove familije),moje dete bude kaznjeno i poslato u kucu.Sva deca se krecu po celom dvoristu,samo se moja cerka opominje i skrece joj se pazna gde sme a de ne.Njih dvoje vise nemaju skoro nikakvu komunikaciju.Kulminaciju sam dozivela kad mi je njegova majka rekla da svoja losa osecanja,prema mojoj cerci, “nekako” potiskuje(a inace smeta joj njeno poreklo,posto o! na zna ko joj je otac).Moj muz,kakav god problem nastane izmedju mene i bilo koga iz naseg okruzenja,nikad nestaje na moju stranu.Na more smo uvek isli u nekom drustvu.Moj suprug ide na more s drustvom i porodicom,dok ja shvatam da smo mi porodicno krenuli s drustvom na more.A,mozda meni ne bih nista od noga toliko smetalo da sam se bolje snasla u mestu u kom zivimo.Necu da kazem da sam neznam koliko urbana,ali moj zivot je bio mnogo temperamentniji od ovog koji sada zivim.U mestu kom sam sada ,nemam gde s decom ni da prosetam,dok nesednem u auto.Radila sam i po dva posla,a sada sam po ceo dan kod kuce.Znam da su deca mala i da tako trenutno mora da bude,ali ako zelim da odem,s decom ,na kafu kod kume,potrebna je citava organizacija.Moj suprug kaze da sta god on uradi ja nisam zadovoljna.U tome ima istine,zato sto su retke stvari koje uradi samo za nas dvoje.Moj suprug mi stalno nedostaje.Jeste se okrenuo meni i sada se samnom dogovara o svemu,ali me vise nevidi niti me cuje kao ranije. Moje pitanje: DA LI SAM JA HRONICNO NEZADOVOLJNA OSOBA ILI SAM U NEKOJ VRSTI DEPRESIJE?

Poštovana Anita, razumeo sam da ste u braku sa osobom na koju po vašem zapažanju preveliki uticaj ima njegova majka i njegova rodbina koja emocionalno odbacuje vašu ćerku iz prvog braka, a delimično i vas. Na osnovu pisma sam zapazio i da ste nezadovoljni time što ste udajom za sadašnjeg muža počeli da vodite manje intenzivan i dinamičan život, postali ste manje samostalni, ne radite, a razumeo sam da je dodatni izvor vašeg nezadovoljstva brakom i porodicom i to što malo šta radite kao porodica (u smislu vi, vaš muž i vaše troje dece) već ste mahom uklopljeni u muževljevu familiju (sa njima idete na letovanja i drugo) ili pak kao bračni partneri (vi i vaš surpug), a vi želite da više funkcionišete kao brak i porodica, a da imate jasnije razgraničenje u odnosu na muževljevu familiju, posebno u odnosu na njegovu majku. Mislim da ove činjenice koje ste izneli, u sklopu vaših životnih očekivanja, želja i stremljenja (da budete samostalna žena, da radite, da sa suprugom budete povezani i bliski, da suprug bude na vašoj strani, da kao porodica budete odvojeni od njegove majke i familije, i da sa njima stupate u ravnopravne odnose a ne da budete potčinjeni njegovoj familiji) prirodno i logično dovode do vašeg nezadovoljstva i neraspoloženja. Tj., vaše nezadovoljstvo ima konkretne i racionalne razloge (tako pišete u svom pismu). Dugotrajno nezadovoljstvo, doživljaj uhvaćenosti u zamku, doživljaj bespomoćnosti da probleme rešite – može dovesti do depresivnosti (sniženo raspoloženje, snižen kapacitet za radovanje i doživljavanje zadovoljstva, smanjen nivo energije i uspešnosti u porodičnim i radnim aktivnostima, problemi sa spavanjem). Da li je kod vas osim do nezadovoljstva došlo i do depresivnosti, to se iz vašeg pisma ne može videti. Mislim da vaše pitanje krije još jedno drugo pitanje, a to je: „Da li ja umišljam da imam problem ili stvarno imam problem?“ Na osvnovu vašeg pisma, smatram da imate problem, i to sam rezimirao na početku ovog mog odogovora. Dalje pitanje, koje niste postavili, je kako da rešavate svoj problem? Mislim da možete da ga rešavate stalnim razgovorima sa suprugom, iznošenjem šta sve po vama u vašem (bračnom) odnosu valja a šta ne valja, šta želite da se promeni, da od njega tražite određene promene. Istovremeno, mislim da bavljenje njegovom majkom neće dovesti do nekih promena, već da je rešenje u odnosu vas i vašeg supruga. Sa druge strane, možete da stavite na dnevni red vaše zapošljavanje, tj. da počnete da aktivno tražite posao. To što su deca mala može biti izgovor, deca po navršenoj prvoj godini dok ste vi i vaš suprug na poslu može u početku da čuva bejbi-siterka koju ćete angažovati, a kasnije (a i sada) ih vaš suprug i vi možete odvoditi u jaslice i kasnije vrtić. Kada se zaposlite, imaćete svoj izvor prihoda, svoj deo življenja nezavisan od muževljeve familije, bićete manje izloženi ponašanju svekrve. Takođe, možete sa svojim mužem pokrenuti pitanje preseljenja vaše petočlane porodice na neku drugu lokaciju. Na taj način (koji svakako nije lak, pre svega finansijski, ali možda, bar dugoročno gledano nije i neizvodljiv, posebno kada se i vi zaposlite) bi vaša petočlana porodica mogla da počne da funkcioniše kao autonomna zajednica, pri čemu će uticaji svekrve biti smanjeni na najmanju moguću meru. Ovo bi bila neka moja razmišljanja na zadatu temu, predlažem vam da i vi razmišljate o načinima rešavanja problema u kome se nalazite. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.