Mladi u Srbiji se učlanjuju u političke partije jer smatraju da će tako lakše doći do zaposlenja, napretka u karijeri ili boljeg života. Međutim, tu je i manjina onih koji ulaze u stranku jer veruju u njenu ideologiju, žele da doprinesu društvenim promenama, boljem životnom standardu građana, a ne svom ličnom, smatraju Danasovi sagovornici Sonja Liht i Dejan Vuk Stanković.
Zanimljivo je da u Srbiji trenutno ne postoji istraživanje na temu broja i osobenosti mladih političara. Naime, u CeSID, Galupu, Faktor Plusu i Ipsos Stratedžik marketingu nam je rečeno da nisu radili istraživanje javnog mnjenja o učešću omladine u partijama.
Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, ističe za Danas da je jedan od razloga zbog kojih se mladi učlanjuju u stranke misao da na taj način mogu da dođu do posla, „ali to je samo deo priče, ne i celina“. „Pošto s mladima radim već osam godina, tvrdim da među njima ima onih koji članstvom u političkoj partiji žele da doprinesu promenama i boljitku života građana Srbije“, objašnjava Lihtova.
Prema njenim rečima, ukoliko jedni te isti političari budu vodili državu, promene se ne mogu očekivati, „pa je zbog toga bitno da se i mladi uključe u taj proces“. Ona dodaje da je upravo osnovni razlog zbog kojeg omladina treba da bude deo stranaka taj da menjaju društvo.
„Država treba da podržava svoje građane, ali partije su te koje treba da brinu o mladim političarima. Potrebno je da im obezbede edukaciju, praktični angažman, da postanu deo procesa odlučivanja i da stranačkim omladinskim organizacijama dozvole da utiču na formiranje strategija“, naglašava Lihtova.
Naša sagovornica smatra da bi se na taj način obezbedilo „uozbiljivanje stranaka u Srbiji“, „jer je postojanje nedemokratskih partija loše, a ukoliko bi se mladi ljudi uključili u sve to, političke organizacije bi im bile kao škole“. Ona smatra da bi bilo dobro da se uradi istraživanje o članstvu mladih u partijama, koje bi nastavilo da se prati, kako bi se došlo do zaključaka u vezi s ovom temom, „jer je pitanje da li se učlanjuju ili ne veoma važno“.
Kada je reč o lokalnom nivou, Lihtova ukazuje na to da su mladi prisutni u opštinama i gradovima, ali nedovoljno. Kako dodaje, zbog siromaštva, mnogi od njih odlaze iz rodnih mesta. „Jako je važno da se permanentno radi na izgradnji kapaciteta za javno delovanje u društvu. Potrebno je obezbediti fondove koji bi mladima omogućili da više nauče o javnim poslovima“, objašnjava Lihtova.
Prema njenom mišljenju, stranke bi trebalo da obezbede dodatno obrazovanje mladim političarima, i to u saradnji sa svojim sestrinskim partijama iz EU. „Jedan od primera može da bude Nemačka, čije stranke u svetu uspostavljaju intenzivne odnose s istim ili sličnim ideološkim partnerima. Tako u Srbiji imamo nekoliko nemačkih organizacija, poput fondacija Fridrih Ebert i Konrad Adenauer. Na kraju, najbolje bi bilo da se počnu koristiti svi raspoloživi resursi kako bi se mladi uključili u politiku“, zaključuje Sonja Liht.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, ukazuje za Danas da je idealizam na najnižem nivou, „pa se sada politika više shvata kao šansa za životni napredak“. On navodi da je mlada generacija, u odnosu na devedesete godine, manje aktivna, „a oni koji uspeju u politici, po razmišljanju se ne razlikuju od starijih kolega, sem po godinama“. „Ipak, ne isključujem ni to da se neki od mladih učlanjuju u stranke kako bi uticali na promene u društvu i životu građana Srbije“, naglašava Stanković.
Svetlana Logar iz Ipsos Stratedžik Marketinga ističe za Danas da trenutno ne postoji sveobuhvatno i veliko istraživanje na temu koliko je mladih u Srbiji član neke stranke, kao i koji su razlozi njihovog učlanjenja. Kako navodi, iz postojećih istraživanja se može videti da su mladi prilično nezainteresovani za politiku, odnosno da sve manje njih glasa na izborima.
„Ova tema je jako zanimljiva i bilo bi veoma korisno da se uradi istraživanje i utvrdi koliko mladih ima u partijama, i kog su pola“, ukazuje Logarova. Prema njenom mišljenju, postoje različite motivacije zbog kojih se omladina odlučuje da se bavi politikom, „a jedan od njih je i korist“.
„Prema rezultatima nekih istraživanja može se zaključiti da većina ispitanika smatra da članstvo u stranci može da dovede do boljeg posla, karijere ili sigurnosti u životu. Međutim, sigurna sam da postoje mladi koji učlanjenjem u neku partiju žele da promene društvo“, ukazuje Svetlana Logar.
Izvor: Danas
