Jump vam otkriva rešenje kako da koristite sjajan program « Au pair » i putujete u inostranstvo, cuvate decu, ucite strani jezik i sve to besplatno. Maja, aktivistkinja iz Jump organizacije, vam otkriva zanimljivosti i detalje ovog programa i zajedno sa Ninom deli svoja iskustva koja ce vas inspirisati da se prijavite. Možete procitati uputstvo kako da aplicirate, nadjete porodicu i zaobidjete zle agencije koje uzimaju mladima izmedju 50 i 320 EUR za te usluge.
Au pair program
Au pair je mlada osoba izmedju 18 i 30 godina koja postaje privremeno clan porodice koju izabere. Obicno za au pair program su se javljale devojke, medjutim, sve cesce i cesce mladi momci koriste ovu priliku da poboljšaju svoje jezicke veštine i upoznaju se sa novom kulturom.
U zamenu za besplatan smeštaj i hranu, posebnu sobu i džeparac, VI kao au pair cete voditi racuna o deci, pomoci porodici pri lakšim kucnim poslovima (postavljanje stola, vadjenje sudja iz mašine). Troškove prevoza i kursa jezika obicno placa Au pair. Vi dobijate oko 80 e nedeljno (ne manje) kao džeparac. Na kraju ako ste malo štedljivi možete da platite sebi put nazad.
Kako (NE) konkurisati?
Postoji veliki broj agencija kao i sajtova koji su korespodenti izmedju porodica i Au pair devojaka/momaka a za svoje usluge uzimaju veliki novac. Maja, volonterka SKOK-a, koja je koristila ovaj program i bila dva puta u Francuskoj je platila agenciji prvi put 320EUR, a drugi put 80EUR kako bi joj agencija popunila obrazac i povezala sa porodicom. Sve to je moglo besplatno, da agencije ne kriju svoje izvore informacija, odnosno web sajtove dostupne svima. Maja je sledeci put sama istražila i komunicirala sa buducom porodicom i besplatno otišla da cuva decu. Posle Maje i zahvaljujuci njenim savetima, još 3 devojke trenutno rade i žive u inostranstvu.
Kako sami da dodjete do prave informacije?
Postoje sajtovi gde se uz malo truda i želje, potpuno besplatno, možete stupiti u kontakt sa željenom porodicom.
http://www.aupair-world.co.uk sajt koji postoji na engleskom, italijanskom, francuskom, nemackom i holandskom jeziku. Na ovom sajtu je potrebno da se prijavite, popunite aplikaciju na jeziku zemlje u koju želite da idete, i da se bacite na posao.
Primer : imacete opciju « find a family » gde cete popuniti iz koje zemlje dolazite (i dalje stoji da smo Jugoslavija), zatim vaš pol, i na kraju zemlju u koju želite da idete, klikom na search naci cete spisak porodica sa biografijama i detaljnim opisom posla koji bi vas cekao. Ako vam se svidi neka od porodica, jednostavno ih kontaktirate tako što cete im poslati poruku (biografija koju ste prethodno popunili). Dalja komunikacija se obavlja preko maila, skype-a, telefona. Sve ostalo je na vama…
Sigurnost?
Da li ste se ikada zapitali da li porodica u koju idete, brine da li ste vi OK osoba? Ipak cete boraviti kod njih, cuvati im decu, veliko je to poverenje… Kako oni brinu, brinete i vi, to je sve normalno. Zato je bitno biti iskren, odgovarati redovno na mailove, pitati sve šta vas zanima, šta vam je nejasno, unapred se dogovoriti o svim pojedinostima o kojima brinete, tražiti fotografije dece, roditelja… Sami cete doci do zakljucka, imacete predosecaj u vezi sa njima… Neka vam uvek bude na pameti da vi njima cinite veliku uslugu time što cete boraviti kod njih i paziti decu nekoliko casova dnevno (jedan od razloga je i finansijske prirode jer je mnogo jeftinije imati au pair devojku/momka nego placati bebisiterku), a sami znate šta za vas znaci boraviti u inostranstvu, još u porodici koja ne govori vaš maternji jezik. Cinite veliki korak i po pitanju jezika, kulture, osamostaljivanja, promenicete neke svoje stavove, upoznacete nove ljude, postacete odgovorniji, drugacije cete razmišljati o svojoj zemlji… posle ovog iskustva, imacete nešto što vam niko nece moci oduzeti.
Zaista, sve što je potrebno jeste da shvatite da baš vi želite da odete u neku porodicu i da to možete da uradite.
Stavite na papir ZA i PROTIV razloge za prijavljivanje na ovaj program! Ucinite nešto za sebe!
Au pair price
Zdravo,Ja sam Maja.
Ucestvovala sam u ovom programu 2 puta u Francuskoj. Prvi put sam išla preko jedne hrvatske organizacije 2008. godine, kojoj sam platila 320e (ah, bacene pare) da me spoje sa porodicom. Bila sam malo vise od 3 meseca (100 dana tacno – tako su mi mama i tata rekli, ja nisam brojala). Trebalo je da mi agencija pomogne oko vize, da me kontaktiraju kad stignem, pitaju jesam li dobro… ništa od toga. Onda sam saznala od porodice da su i oni platili (neka smešna suma je bila u pitanju) francuskoj agenciji da ja dodjem kod njih i rekli mi da ja ne bi trebalo da placam, al eto…
Porodica je bila divna. Imali su 4 dece. Da, cetvoro i to 4 decaka. Živeli su na selu u Provansi… Bilo je savršeno.
Ja sam te godine završila drugu godinu studija francuskog jezika, a bila sam potpuni pocetnik, tako da su mi ta tri meseca jako pomogla što se tice jezika. Obzirom da je to bilo jako malo mesto nisu postojali neki kursevi francuskog jezika, tako da sam išla u gimnaziju. Išla sam na casove francuskog i engleskog jezika i književnosti. Alisa u zemlji cuda. Ali snašla sam se. Djaci su bili super prema meni i dalje smo u kontaktu. Mojoj porodici ja sam bila 17. au pair devojka, a oni meni prva porodica. Bilo mi je jako teško da se vratim kuci. Ne volim rastanke…
Drugi put,
Bilo je isto u Francuskoj 2009/2010, ovog puta u Bordou, i to 10 meseci, posle trece godine studija. Odlucila sam da napravim pauzu na faxu, jer sam shvatila da bez odlaska u maticnu zemlju nema hleba : )
Sada sam imala 2 decaka i negde na polovini mog boravka se rodila i devojcica. Deca su išla u školu, vrtic, moje obaveze su bile da ih sacekam posle škole, da im pomognem oko domacih zadataka i da ih istuširam… to oduzima 2h. ostatak dana sam slobodna. Sredom deca u Francuskoj ne idu u školu, i sreda je jedini dan kad je potrebno da si sa njima non stop. Medjutim to su bila deca koja su išla u muzicku školu, na ragbi, na casove « fiskulture », tako da se retko kad dešavalo da smo sredu provodili u kuci i da smo se dosadjivali… Vikend je uglavnom bio slobodan, s tim što je porodica mogla da traži 2 babysitting-a nedeljno, nekada je to bila subota…
Išla sam u školu za strance gde sam upoznala dosta mladih ljudi. Tu nekako pored tog školskog shvatiš da nisi sam da ima još mnogo nas koji smo daleko od kuce. Stekneš prijatelje za ceo život ili samo prijatelja za kafu od 5e ili pivo od 6 e : )
Porodica je ucinila sve da se osecam kao da su stvarno moja porodica, vodili me svida sa sobom, upoznavali sa prijateljima, išli smo zajedno u bioskop, vikendom do okeana, cak su me i u Pariz vodili za rodjendan. : )
Bili su divni prema meni, za Novu godinu sam došla kuci na 3 nedelje, uspela cak i da položim neke ispite.
U junu smo se rastali.. Kao da je deo mene ostao tamo. Bilo mi je jako teško, iako sam jedva cekala da se vratim kuci. Nisam mogla da se odvojim od bebe, od devojcice.. I svi smo plakali, i mama i tata i ja. To se nekako samo desi, ne znam ni sama. Deca nisu razumela da idem za stalno, pa su bila u fazonu, doci ceš opet za moj rodjendan ili kad krenem u prvi razred…
Uglavnom, ostali smo u kontaktu, obecali su da ce doci u Srbiju kad se budem udavala : ))))) . Ovog leta sam išla da ih posetim i bila kod njih 2 meseca. Bili smo i u Španiji 2 nedelje. Savršeno… deca porasla, devojcica prohodala kad sam bila tamo, sa mamom išla na trcanje, tata mi pomagao oko nekog prevoda, ma… kao da nisam ni odlazila : )
U svakom slucaju, bilo je divno. I treba otic. I treba sve to videti i doživeti.
Cao svima.
Zovem se Nina i dolazim iz Crne Gore. Prvo au pair iskustvo imala sam poslije druge god. fakulteta u Bordo-u ( Francuska). Mislim da svako, ukoliko ima mogucnosti, treba da proba isto! Lagala bih kad bih rekla da je lako jer ovaj posao zahtijeva veliku odgovornost propracenu stresom! Ipak, svakako mogu da kažem da je to najeftinija i najbolja prilika da se nauci jezik a i da se “oceliciš za život”.
Ja sam cuvala troje djece (beba od 6 mjeseci, djecak od 3 godine i djevojcica od 9 godina). Imala sam vikend slobodan, platu od 320€ (koja nije velika al opet može da prodje) i što je najbitnije, uspostavila sam odlican odnos sa roditeljima koji su ucinili da se, od prvog dana, osjecam kao clan porodice! Jedini savjet vam je da se ne dajete do maximuma, nego da ipak postavite granice na samom startu jer što više dajete jos više se i traži od vas! Ja sam prvi put pošla 2008.god. i ovo je vec cetvrta godina da i dalje radim kod iste porodice, naravno, na kraci period jer je sve manje slobodnog vremena po zavrsenom fakultetu!!!
Autor teksta: Maja Derikonjic
Ako vam treba dodatnih informacija ne oklevajte da nas kontaktirate na:
m: jumporganization@gmail.com
tw: @jumporg
facebook: www.facebook.com/jumporg
