pitanje :
ovako ovo me muci vec jedno godinu i po dana- osecam se kao da ne mogu da nadjem svoje mesto u ovom svetu, mislim da nikad u zivotu necu nista postici, i koliko god da se trudim da budem pozitivna i vidim dobre stvari u svom zivotu ja se samo vracam na izlaz u vidu samoubistva , mislila sam sve ce biti bolje kad dodjem u gimnaziju ali nije, osecam se kao najveci luzer na celom svetu vise mi je muka da nemam zajednickih zanimanja sa ljudima oko mene, muka mi je da vecito ja budem cudna,.ja hocu da budem ja ali se previse plasim da necu naci nikog slicnog meni. molim vas za pomoc ali samo nemojte da mi kazete da trebam da idem kod psihologa jer to zaista ne zelim….hvala
odgovor:
Poštovana Bojana, naći svoje mesto u svetu u prvom ili drugom razredu srednje škole je i inače svakome vraški teška ambicija, malo kome je to u tom periodu pošlo za rukom. Razumeo sam da se osećaš kao gubitnik i da sebe doživljavaš kao čudnu, neobičnu osobu, kao i osobu koja je drugačija od drugih mladih osoba iz tvog vršnjačkog okruženja. Iako ti to ne kažeš eksplicitno, stičem utisak da postoji problem u tvom povezivanju sa vršnjacima, tj. da želiš da ostvaruješ bliske odnose da drugim devojkama i momcima, da se više i kvalitetnije družiš nego što ti to uspeva kao i da pripadaš nekoj grupi prijatelja. Ako je to tako, mislim da je jedno moguće rešenje da nastaviš da se trudiš da se povezuješ sa ljudima oko sebe, da se družiš i da umesto insistiranja na traganju za „nekime sličnog tebi“ počneš da tragaš i uspostavljaš drugarske odnose sa onima koji su različiti od tebe. Da upoznaješ njihove različitosti, prihvatiš ih i ponudiš svoju različitost. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
