pitanje:
Bila sam đak generacije u osnovnoj i srednjoj školi, sada imam prosek 9,5 sam u poslednjih godinu dana položila samo dva ispita. Tata mi je preminuo pre tri godine, mama je imala nekoliko operacija, izgubili smo i još dosta dragih ljudi u poslednjih par godina: brat od tetke, baba, dve tetke, stričevi. Skoro da za mene nema drugih vrednosti, osim par osnovnih i moj život nema nikakvu strukturu. Ideja o smrti poništava mnogo štošta i skoro pa da nemam motiva koje normalan prosečan čovek ima. Uopšte nisam u stanju da se skoncentrišem i da istrajem u onome što radim, napustila sam i muzičku školu. Potpuno sam bezvoljna. Imam cyber vezu i dečka iz Engleske sa kojim masturbiram po ceo dan i razmenjujem linkove za porniće. Potpuno sam emotivno iscrpljena i osećam se i fizički loše zbog toga, izgubila sam i nekoliko kilograma. Bila sam kod nekoliko psihijatara i psihologa, ali oni rade uglavnom sa teškim socijalnim slučajevima, tako da im ja nisam interesantna . Psihijarti naravno, od sesije br. 1. toplo preporuče neki od selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina, a sa njima se baš ne bih šalila, jer ne želim da mi blokiraju i jedini motiv koji izgleda imam ovih dana. Mislim da mi zaista treba pomoć, jer su preda mnom ozbilje stvari u budućnosti, koje čekaju svakog normalnog mladog čoveka, a ja u ovom trenutku ne osećam da mogu da odgovorim na njih ni na prosečnom nivou. Osećam da mi za samostalan oporavak treba mnogo, mnogo vremena koje nemam. Imate li nekipredlog o tome šta bi mi pomoglo?
Moj život nema nikakvu strukturu
odgovor:
Poštovana, razumeo sam da si mlada osoba visokih intelektualnih, emocionalnih, moralnih, tj. sveukupnih personalnih kapaciteta. Na niz gubitaka i stresogenih događaja, reagovala si grupom određenih misaonih, emocionalnih i ponašajnih odgovora, koji se mogu svrstati u ono što se može podvesti pod depresivnost. Smisao tih odgovora, je, koliko god to paradoksalno delovalo, upravo da emocionalno preživiš, preguraš gubitke i stresove, očuvaš neki minimum unutrašnjeg reda i sebi pribaviš neka rasterećenja i zadovoljstva koja su dostupna, izvodljiva i najmanje rizična. Kao što vidiš, preživela si, nisi potpuno potonula, nastavila si život, studije, druženje, nisi zapostavila ni svoju seksualnost. Svim tim aspektima nisi zadovoljna, i naravno, sada jeste prilika da nakon ‘faze preživljavanja’ koju si odradila, započneš ‘fazu rehabilitacije’. Mišljenja sam da ćeš taj drugi zadatak najbolje započeti obraćanjem nekom psihoterapeutu, sa kime ćeš postepeno, korak po korak, se baviti svojim življenjem, iskustvima, osećanjima, i dr., jednom ili par puta nedeljno po seansa od oko sat vremena. I tako, iz nedelje u nedelju, nekoliko meseci. Besplatnih psiholoških savetovališta za mlade ima u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, a verovatno i u nekim drugim mestima. Ako nam javiš mesto gde živiš (ili studiraš), moći ćemo da ti preporučimo i određeno savetovalište ili određenog psihoterapeuta. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
