pitanje:
Pozdrav. Imam 17 godina,sa deckom sam godinu ipo dana i zadaje mi mnogo nervoze,plakanja i slicno. Pre mesec dana smo spavali i od tad se sve promenilo,omalovazava me, psuje mi, ne obazire se sta govori, promenio se, nije nezan kao uvek ,nije ga bitno da li ce povrediti moja osecanja,ne mari ni zasta,a kada pokusam da resim to on mi uvek kaze ako ti se ne svidjam,cao! Ne znam sta da radim,ovo se ne zavrsava,uvek je ovakav mnogo ga volim,i moji roditelji ga vole i stvarno ne znam kako da resim taj problem sa njim. On je stariji 3 ipo god i cesto me naziva klinkom.. + sve ovo,u porodici imam probleme,roditelji se svadjaju oko novaca jer nema posla,ne dobijam dzeparac,niko me nerazume,svadjaju se kao nikad do sad,govore da ce se razvesti stvarno ne znam sta da radim vise povodom svega ovoga. hvala unapred ako imate nesto da mi kazete.
odgovor:
Poštovana Branka. Razumeo sam da imaš dva problema. Jedan je odnos sa dečkom, koji kako opisuješ predstavlja vid njegovog nasilništva prema tebi tj. zlostavljanja tebe. Po malo čudi podatak koji iznosiš, da je on sa takvim ponašanjem počeo od pre mesec dana kada ste imali prvi seksualni odnos, a da je pre toga (tako proizilazi iz tvog pisma) bio nežan i nenasilan. Pitam se šta bi mogao biti razlog da on od kada je prvi put spavao sa tobom, izabrao da počne sa nasilničkim ponašanjem prema tebi? Pada mi na pamet, da je možda nezadovoljan svojim “uspehom” tokom tog seksualnog odnosa sa tobom, pa da je rešio da svoju eventualnu ljutnju na sebe zbog toga, preusmeri na tebe, jer mu je tako lakše i jednostavnije. To je jedno moje razmišljanje, koje naravno ne mora da ima ikakve veze sa stvarnošću, s obzirom da ja ne znam skoro ništa ni o njemu, ni o vašoj vezi. U svakom slučaju, ne vidim nikakav razlog da ti ostaješ u vezi sa osobom koja te emocionalno zlostavlja na načine koje opisuješ i zbog čega se loše osećaš, često plačeš i sl. Verujem ti kada kažeš da ga voliš, pri čemu, kao što vidiš, neke osobe, iz nekih svojih (iracionalnih) razloga ne reaguju dobro na ljubav, već na ljubav reaguju vređanjem, psovanjem i nasiljem različitih vrsta. Prirodno je da kada raskineš sa njime, da neko vreme tuguješ, a tvoja glavna dobit iz raskida, će, pretpostavljam, biti – sloboda, mir i duševni spokoj, koju ti aktuelno tvoj dečko svojim nasilničkim ponašanjem narušava. Drugi problem koji iznosiš tiče se svađa tvojih roditelja i tvog nespokojstva i brige povodom tih njihovih svađa, kao i tvoj doživljaj da te ophrvani svojim bračnim i novčanim problemima, ne vide, da su te nekako zanemarili. Možda je najbolje da im, u jednoj mirnoj i opuštenoj situaciji, na svoju inicijativu (a ne kao reakciju na neki incident u porodici) polako i staloženo izneseš svoja osećanja, uznemirenja, razočaranja i svoje misli, kao i sve ono što smatraš da je dobro u vezi sa svim događajima i odnosima u tvojoj porodici. Ovo možeš da pokušaš u odnosu na njih dvoje zajedno, kao i pokušajem vođenja ovakvog razgovora posebno sa mamom, i posebno sa tatom. Moguće je da ćeš na ovaj način pokrenuti svoje roditelje da “se urazume”, “malo dođu k sebi” i počnu više da vode računa o spokojstvu, osećanjima i potrebama svih članova porodice, pa tako i tvojim. Tokom ovih razgovora sa roditeljima, možeš inicirati i zajednički (svi, kao porodica) odlazak na porodično savetovanje. U međuvremenu, dok se situacija u porodici kao i tvoja partnerska situacija – ne stabilizuju, gledaj da negde nađeš neku “sigurnu bazu”, recimo u bliskom druženju sa najboljom i drugim drugaricama, u školi, učenju, kao i u nekim svojim ličnim interesovanjima (knjige, filmovi, rođaci i drugo). Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
