pitanje:
Molim vas da me posavetujete kako da resim problem u porodici. Naime, imam 26 godina i zivim sa majkom,ocem i mladjom sestrom. Odnosi su nam dobri, ali ja povremeno imam velikih problema sa ocem koji se cesto dere na mene u poslednje vreme ako mu ja nesto kazem da mi ne odgovara ili se ne slazem sa tim. Vredja podize ton, naporan je. Ne znam na koji nacin to da resim. Ne zelim da uradim sve sto on kaze jer imam dovoljno godina da neke stvari resavam sama. Ponekad se toliko dere da ja nemam snage da budem u kuci, razmisljam da odem,ali nemam gde. Da li bi bilo pametno da on porazgovara sa psihologom? Ja ne znam kako to da mu kazem. Ja sam iance osetljiva dosta i ne volim kada se neko toliko dere. Sa majkom imam odlicnu komunikaciju ali ni ona ne moze nista da ucini po tom pitanju. Dajte mi bilo kakav savet. Unapred zahvalna
odgovor:
Poštovana Ivona, slažem se tvojim stremljenjem da izgrađuješ sebe u autonomnu osobu, koja sama upravlja svojim životom, odgovorno donosi svoje lične odluke, i koja ne dozvoljava drugima (uključujući tu i roditelje) da joj se tek tako mešaju u život i vrše na nju pritiske bilo koje vrste. Mišljenja sam da bi moglo koristiti da ocu i majci predložiš da svi zajedno kao porodica odete na porodično savetovanje, recimo u Savetovalište za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu (besplatno je). Na taj način, ćeš situaciju predstaviti kao problem porodice u celini (što mislim da nije netačno), pa će to biti prilika da tvoj otac lakše pristane na tu varijantu koja zaobilazi njegovo eventualno povišeno samoljublje (u odnosu na varijantu da on sam ide kod psihologa, zbog svog problematičnog ponašanja). U toj varijanti, ćeš moguće imati i majčinu podršku, i biće vam (moguće) lakše da ga vas dve zajednički ubedite, da svi troje (ili četvoro) kao porodica odete na savetovanje. Prilikom iznošenja ovakvog predloga ocu i majci (probaj to više puta, ne odustaj na prvoj prepreki), mišljenja sam da će tvoj najubedljiviji argument biti da ti lično imaš problem sa svojim odnosima u porodici, a da moliš njih dvoje (svoje roditelje) da ti pomognu, time što će zajedno otići sa tobom na prodično savetovanje. Ovakav način, ne samo da uključuje i tvoju majku u proces rešavanja problema, već i na jedan najotvoreniji način omogućava svima vama da iskažete sebe u toku jednog ovakvog porodičnog psihološkog savetovanja. Takođe, ako odete na porodično savetovanje, ti ćeš biti u prilici da imaš neposredni uvid u eventualne promene ili odsustvo (želje) promene kod drugih članova porodice. Prilikom ovih nekoliko pokušaja zajedničkog odlaska na porodično savetovanje, koje sam ti predložio, zapazićeš kakva je spremnost i oca i majke da ti izađu u susret vezano za tvoj važan problem. U koliko cela “operacija” ne donese valjani rezultat, ti kao mlada osoba, svakako imaš mogućnost da pokreneš “projekat” svog potpunog osamostaljivanja od roditelja: emocionalnog (da postaneš otporna na odvajanje, pritiske i eventualne ucene), finansijskog (posao), stambenog (za početak možda sa drugaricom ili sa dečkom). Odvajanje od roditelja i započinjanje samostalnog življenja, je nešto što se očekuje od jedne dvadesetšestogodišnjakinje, u svakom slučaju. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
