Posle stečenog visokog obrazovanja u inostranstvu, stručnjaci se, po povratku u Srbiju, suočavaju sa dugotrajnom i skupom procedurom nostrifikacije stranih diploma. Posle decenije u kojoj su mladi stručnjaci masovno odlazili u inostranstvo i one posle nje u kojoj su se vlasti zaklinjale da će učiniti sve da ih vrate u zemlju, rezultat je prilično poražavajući.
Od par stotina hiljada, koliko se procenjuje da je napustilo Srbiju, broj visokoobrazovanih koji su se vratili meri se, u najboljem slučaju, stotinama. Među njima ima i onih koji su se posle završenih studija u inostranstvu vratili u Srbiju, ali samo na kratko – i onda opet otišli.
Odluci da zauvek napuste zemlju doprinosi složena procedura priznavanja diploma stečenih na stranim univerzitetima.
Iako iza svake diplome stoji veliki trud i rad. Ukoliko ste vlasnik neke diplome ispisane na stranom jeziku, njeno priznavanje koštaće vas dodatnog truda i nerviranja, a često, nažalost, i razočaranja.
“U Americi sam magistrirala na Državnom univerzitetu Mičigen. Ovde sam preko pola godine pokušavala da nostrifikujem tu diplomu i nisam uspela”, kaže Jovana Ružičić.
Ona navodi da je radila u državnoj firmi i primala platu kao da je završila samo srednju školu, a ne dva fakulteta i magistraturu.
“Moram da kažem da strane kompanije bez velikih problema zapošljavaju te ljude, iako nemaju nostrifikovanu diplomu, ukoliko imaju odgovarajuće veštine, dok sa domaćim firmama to nije slučaj”, kaže Dragan Đukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Bez mehaničkog kopiranja stranih rešenja
Povratnici kažu da se tokom tog vremena tanje ne samo živci već i novčanik.
“Ja sam diplomirala i doktorirala na Bečkom univerzitetu. Nostrifikacija je trajala 14 meseci, doktorske diplome nešto duže, a sve to koštalo je oko dve hiljade evra”, kaže Bojana Ognjanović.
Ako je za utehu, takve probleme imaju i neke evropske države zbog stava da diplome stečene u inostranstvu nisu dovoljno dobre kao domaće. Hrvatska je, međutim, taj problem rešila, a vidljivi su i pozitivni efekti.
“Primera radi, u odnosu na nostrifikaciju koja je trajala godinu dana, danas traje dva meseca, koštala je 400 evra, danas košta 40 evra. Statistika pokazuje da se broj zahteva za nostifikaciju povećava”, kaže Sandra Todorić iz Ministarstva obrazovanja Hrvatske.
Oceniti nečije znanje i uporediti studije različitih fakulteta nije lako, kažu nadležni i najavljuju novi pravilnik o priznavanju diploma radi zaposlenja.
“Nećemo da radimo administrativno da kopiramo neka rešenja iz Evrope, već radimo sa predstavnicima akademske zajednice. Zbog toga posao ide malo sporije. Očekujem narednih meseci da će posao biti završen”, kaže Radivoje Mitrović iz Ministarstva prosvete i nauke.
Prema istraživanju Studentske unije, petina studenta nakon usavršavanja u inostranstvu planira da se vrati u Srbiju, dok je trećina neodlučna.
Izvor: RTS
