Razočarani stanjem u društvu, posao „napolju” sve češće traže i studenti, koji znanje stečeno u fakultetskim klupama koriste kao vizu za izlazak iz Srbije.
Petar Dragićević, vlasnik novosadske agencije za zapošljavanje Agava, kaže da je „možda rano pričati o povratku devedesetih, ali da je interesovanje od početka godine svakako veće nego što je to bilo ranije”.
“Zatrpani smo prijavama, traži se mesto više na konkurs za sve profile. Najviše mladih nižih kvalifikacija ide u ugostitelje, varioce i vozače, a dobar deo klijenata se interesuje i za poslove bejbisitera i medicinske sestre“, priča Dragićević, i dodaje da mu na vrata često pokucaju i stariji sugrađani.
“Više nema pravila, preko granice bi i starije generacije, sve češće prijave donose stariji od 35 godina”, ističe Dragićević.
Sve više mušterija imaju i manje agencije, koje „na crno” nude sezonske poslove u Italiji i Grčkoj, a oni kojima se ukaže prilika čine sve da tromesečni angažman pretvore u stalni. Privatni prevoznik Dragan I, koji organizuje ture za pečalbare, kaže da se situacija znatno promenila u poslednjih godinu i po.
“Već godinama sarađujem sa agencijama koje, uz nadoknadu i procenat, obezbeđuju sezonski posao na crno u Grčkoj i Italiji. Prvo, u poslednjih 18 meseci sve je više mladih u tim turama, koje su ranije bile rezervisane za sugrađane srednjih godina. Takođe, do jula 2010. godine smo imali dve ili tri ture mesečno, a sada isto toliko imamo na nedeljnom nivou“, priča ovaj privatni prevoznik.
Želja da napuste Srbiju sve je prisutnija i kod visokoobrazovanih kadrova, a poslednji trendovi na Novosadskom univerzitetu pokazuju da je parola iz ere devedesetih „Menjam indeks za vizu” ponovo aktuelna. Aleksandra Gak iz marketinške službe Fakulteta tehničkih nauka kaže da je „porast potražnje posla u inostranstvu kod studenata sve veći u poslednje vreme”.
Ona navodi da je “studentima iz tehničkih delatnosti, po pravilu, lakše da nađu posao, a u poslednje vreme su se pojačale međunarodna saradnja i mogućnost usavršavanja na stranim univerziteta. Mnogi naši studenti odlaze na razmenu studenata, pohađaju jedan semestar u inostranstvu ili odlaze na master i doktorske studije na druge evropske fakultete”.
“Tokom tog boravka, većina pokušava da pronađe posao i ostane tamo, kao naučni saradnik ili deo istraživačkih timova velikih firmi koje sarađuju sa tim fakultetima”, kaže Gak i dodaje da i brucoši po indekse sve češće dolaze u nadi da će im upravo oni predstavljati kartu za izlazak iz zemlje.
“Više nema pravila, preko granice bi i starije generacije, sve češće prijave donose stariji od 35 godina”, ističe Dragićević.
Sve više mušterija imaju i manje agencije, koje „na crno” nude sezonske poslove u Italiji i Grčkoj, a oni kojima se ukaže prilika čine sve da tromesečni angažman pretvore u stalni. Privatni prevoznik Dragan I, koji organizuje ture za pečalbare, kaže da se situacija znatno promenila u poslednjih godinu i po.
“Već godinama sarađujem sa agencijama koje, uz nadoknadu i procenat, obezbeđuju sezonski posao na crno u Grčkoj i Italiji. Prvo, u poslednjih 18 meseci sve je više mladih u tim turama, koje su ranije bile rezervisane za sugrađane srednjih godina. Takođe, do jula 2010. godine smo imali dve ili tri ture mesečno, a sada isto toliko imamo na nedeljnom nivou“, priča ovaj privatni prevoznik.
Želja da napuste Srbiju sve je prisutnija i kod visokoobrazovanih kadrova, a poslednji trendovi na Novosadskom univerzitetu pokazuju da je parola iz ere devedesetih „Menjam indeks za vizu” ponovo aktuelna. Aleksandra Gak iz marketinške službe Fakulteta tehničkih nauka kaže da je „porast potražnje posla u inostranstvu kod studenata sve veći u poslednje vreme”.
Ona navodi da je “studentima iz tehničkih delatnosti, po pravilu, lakše da nađu posao, a u poslednje vreme su se pojačale međunarodna saradnja i mogućnost usavršavanja na stranim univerziteta. Mnogi naši studenti odlaze na razmenu studenata, pohađaju jedan semestar u inostranstvu ili odlaze na master i doktorske studije na druge evropske fakultete”.
“Tokom tog boravka, većina pokušava da pronađe posao i ostane tamo, kao naučni saradnik ili deo istraživačkih timova velikih firmi koje sarađuju sa tim fakultetima”, kaže Gak i dodaje da i brucoši po indekse sve češće dolaze u nadi da će im upravo oni predstavljati kartu za izlazak iz zemlje.
Izvor: Press
