Studentima u Nemačkoj je veoma važno da budu fleksibilni. Do fakulteta najradije idu biciklom. Strane zemlje obilaze vozom ili kolima i to tako što više ljudi koji se ne poznaju ali putuju u isto mesto dele cenu goriva. „Biti fleksibilan, biti u pokretu, stići od tačke A do tačke B – što brže i što lakše“, kaže studentkinja Julija.
Upravo to je važno studentima u Nemačkoj. Većina Univerziteta ovde nema centralni kampus već brojne zgrade koje su raštrkane na više mesta po gradu. Zato studenti moraju brzo da prelaze od tačke A do tačke B. Većina studenata rado vozi bicikl – ne košta mnogo, a biciklističke staze su dobre i ima ih skoro svuda. Stranim studentima iz zemalja u kojima se na fakultet dolazi vozom ili kolima treba vremena da se naviknu na bicikl. Piter iz Sidneja kaže: „Ne isplati se imati bicikl zato što je grad ogroman. Sidnej je ekstremno velik i nema biciklističkih staza. Prvo što mi je upalo u oči kada sam došao ovde je količina bicikala i biciklista i to mi se svidelo.”
Nemačka polazna tačka za obilazak drugih evropskih zemalja
Tako dobra infrastruktura sa bicklističkim stazama i javnim saobraćajem ne postoji u svim zemljama. Miranda iz SAD-a tamo svuda ide autom. „U Misuriju svi samo vozimo kola. Ovde u Nemačkoj ima mnogo drugih mogućnosti. I stvari nisu toliko udaljene jedne od drugih ovde.”
U poređenju sa Amerikom, u gusto naseljenoj Evropi sve deluje blizu. Zato mnogi studenti koji dolaze sa drugih kontinenata, svoj boravak u Nemačkoj koriste i kao priliku da obiđu što više delova Evrope. Miranda je već bila u 16 zemalja – vozom, kolima, avionom. Piter je fan i “Povezi me” centrale preko koje oni koji putuju autom sa sobom voze i studente, a svi zajedno dele cenu goriva. „To je odličan način da se obiđe Nemačka i mnogo je jeftinije od vozova. Iznajmio sam jednom i kola i putovao interrejlom. Rezervisao sam na slepo, tako sam pokrio sve vidove prevoza.”
“Blind booking”
To je za nešto spontanije studente. Plati se povoljna cena leta i onda se kao na lutriji slučajnim izborom dobije karta za let do jedne od 10 evropskih destinacija. Interrail – to je putovanje vozom za manje para kroz nekoliko evropskih zemalja. Ana iz Ukrajine putuje avionom samo ako mora. Mobilnost je za nju i pitanje ekološke svesti: „Putovanje vozom je za mene pitanje časti. Često putovanje avionom šteti životnoj sredini.”
Osim što upoznavanje stranih kultura budi radoznalost, iskustva u inostranstvu su takođe i pozitivna stavka u biografiji studenata koju je danas poželjno imati. U doba interneta i globalizacije studenti imaju čitav svet u svojoj sobi. Zahvaljujući dobroj umreženosti Univerziteta i mnogih stipendija, sve je lakše baciti pogled preko granice.
Sve je više i nemačkih studenata koji se sele u inostranstvo. Preko 30.000 njih je 2010. otišlo iz zemlje zahvaljujući DAAD-u. Tendencija raste, budući da je znanje stranih jezika i iskustvo u inostranstvu sve važnije. Uz to, boravak u inostranstvu omogućava sticanje socijalnih kompetencija koje nemački poslodavci veoma cene – studenti koji imaju iskustva u inostranstvu su samostalniji, fleksibilniji i otvoreniji. Za Niklasa na azijskim studijama, semestar u inostranstvu je obavezni sastavni deo studija: „Čitava generacija mladih studenata sve se više kreće ka prostoru Azije. Sve je manje onih koji se zadovoljavaju samo Evropom, već idu u Aziju, Ameriku, do sve udaljenijih tačaka na mapi sveta.”
Nove mogućnosti
Bolonjska reforma bi takođe trebalo studentima da otvori nove mogućnosti, ali to nimalo nije lako uz studentske obaveze. Mnogi nemaju vremena da rade pored studija i tako uštede novac za putovanja i ne dobija svako punu stipendiju za boravak u inostranstvu. Ali uprkos tome, sve je više onih koji odlaze u druge zemlje jer ne žele da propuste to iskustvo: „Samo jednom si student i samo jednom imaš tu mogućnost da živiš u inostranstvu kao student. SVi ti studenti su veoma otvoreni. I mislim da se takva mogućnost pruža samo jednom u životu.”
Izvor: DW
