Home [njuz] Samo 2.200 stranaca studira u Srbiji

Samo 2.200 stranaca studira u Srbiji

170
0

book1Na svim univerzitetima u Srbiji ima tek nešto više od 2.200 stranih studenata. Najviše je onih koji dolaze preko studentske razmene, odslušaju semestar, dva pa se vrate u svoju zemlju. Oko 700 je onih koji su upisali studije u Srbiji i ovde ih završavaju, ne računajući studente koji dolaze iz Bosne i Crne Gore.

Samo na Beogradskom univerzitetu krajem osamdesetih godina bilo je oko 20.000 stranih studenata. Uglavnom su dolazili mladi sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike. Slika se danas drastično promenila i na najstarijem srpskom univerzitetu studira svega oko 1.700 stranih studenata, koji najviše dolaze preko studentskih razmena. Sada preovladavaju Grci, Iračani, Libijci, Kanađani, Australijanci, koji najviše upisuju medicinu, stomatologiju, filologiju.

– Kroz projekat naše vlade “Svet u Srbiji” ove godine biće upisano oko 90 studenata iz nesvrstanih zemalja, a čekamo odobrenje za još 190. Oni u Beogradu najčešće studiraju medicinu, filologiju, ali ih ima i na tehničkim i društvenim fakultetima. U poslednje vreme Fakultet političkih nauka je postao veoma interesantan stranim studentima kao i Fakultet bezbednosti – kaže za “Blic nedelje” prof. Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta.

Problemi stranih studenata
-Komplikovana nostrifikacija diploma srednjih škola
-Problemi sa smeštajem i ishranom jer nemaju prava na studentske domove
-Slaba zastupljenost nastave na engleskom jeziku za osnovne studije (ima je samo Medicinski fakultet)
-Zastareli studijski programi po kojima se uči
-Nijedan naš univerzitet nije među 500 na prestižnoj Šangajskoj listi

Zemlje zapadne Evrope odavno su shvatile da strani studenti mogu biti odličan izvor prihoda za univerzitete. Jedan od načina da privuku strance su stipendije. Ovakva praksa pokazala se dobrom, jer gotovo svaki strani stipendista dovede još nekoliko studenata iz svoje zemlje koji plaćaju punu cenu školarine. Tako, recimo, Engleska danas na svojim univerzitetima ima oko 400.000 stranih studenata.

Kod nas su mnoge stvari ostale nerešene i odbijaju strane studente da se opredele za školovanje u Srbiji.
– Studenti koji dođu da studiraju u Srbiji morali su da nostrifikuju diplome srednjih škola, što je do sada bio komplikovan postupak i čekalo se veoma dugo. Osim toga, samo Medicinski fakultetet u Beogradu ima osnovne studije na engleskom jeziku, ostali nemaju. I to je razlog zašto se stranci ne opredeljuju na naše fakultete, jer neće niko da izgubi šest meseci ili godinu dana u učenju srpskog jezika – objašnjava prof. Miodrag Popović, dekan Elektrot­ehničkog fakulteta (ETF). On kaže da, ako se izuzmu bivše jugoslovenske republike, svega nekoliko stranaca studira na ETF-u.
Poseban problem stranim studentima predstavlja smeštaj i ishrana u našoj zemlji. Oni nemaju prava da konkurišu za dom, tako da su bukvalno prepušteni sami sebi. Iznajmljuju stanove koji su u Beogradu veoma skupi. Pre trideset godina i to je bilo drugačije rešeno. Mladi iz inostranstva uglavnom su dolazili po međudržavnim ugovorima, tako da su i oni imali pravo na smeštaj u studentskim domovima i ishranu u menzama.
– Osamdesetih godina Grci su masovno dolazili na studije kod nas, jer su imali malo univerziteta i teško je bilo upisati se na studije. I studiranje u Srbiji bilo je jeftinije. Danas se ta slika promenila. Osim toga, iskustvo je pokazalo da je preporuka najbolja reklama, tako su strani studenti ranije uglavnom dovodili jedni druge. Napravljen je prekid devedesetih godina zbog ratova i sankcija tako da je sada teško vratiti se na stare staze – dodaje prof. Popović.

I Kirjakos Spanopulos je tako došao na studije medicine. Studiranje u Srbiji je, kako kaže, porodična tradicija. Prvo je došla njegova sestra na defektologiju, brat od tetke na medicinu i to je bio jedan od osnovnih motiva zbog kojih se i on upisao na Medicinski fakultet u Beogradu.
– Dolazio sam kod njih u posetu i zaljubio se u Beograd. Razmišljao sam – Engleska ili Srbija i odlučio se za Srbiju. I ne kajem se. Ovo su najlepše godine mog života. U Grčkoj je tada teško bilo upisati fakultet, a i školovanje ovde bilo je jeftinije. Danas se slika promenila, na grčkim univerzitetima olakšan je upis, a i kriza je uticala da sve manje studenata dolaze u Srbiju na studije – priča Spanopulos koji je u aprilu diplomirao na Medicinskom fakultetu, a u septembru ga čeka nostrifikacija diplome u Grčkoj. Konkurisao je, kaže, i za doktorske studije u Holandiji i Nemačkoj i sada čeka odgovor. Planira da se bavi naukom, a velika ljubav su mu genetika i molekularna biologija.
– Tek kad završim nostrifikaciju diplome mogu da stažiram u Grčkoj i da tražim specijalizaciju. Razmišljao sam i o stažiranju u Srbiji, međutim ovde se to ne plaća, tako da bi roditelji i dalje morali da me izdržavaju, a vreme je da se osamostalim – objašnjava Spanopulos.

Šangajska lista

Nijedan univerzitet u Srbiji nije među 500 na prestižnoj Šangajskoj listi univerziteta. Najviše se očekivalo od Beogradskog univerziteta, ali on ni ove godine nije uspeo da uđe među 500 najboljih. Od bivših jugoslovenskih republika jedino je Ljubljanski univerzitet uspeo prošle godine da uđe na listu, a ove godine čak da popravi poziciju za dvadesetak mesta.

Na Novosadskom univerzitetu broj stranih studenata je zanemarljiv, ukoliko se ne računaju studenti bivših jugoslovenskih republika. Oni kažu da se trude da dovedu strance preko studentskih razmena.
– U poslednje dve školske godine na našem univerzitetu u okviru nekoliko programa razmene boravilo je 165 stranih studenata. Oni su dolazili na šest meseci ili godinu dana na razmenu. Po istom osnovu sa našeg univerziteta otišla su 342 studenta – kaže Ivana Vujkov, zadužena za međunarodnu saradnju na Univerzitetu u Novom Sadu.
Za Univerzitet u Nišu opredelila su se 63 strana studenta. Mahom dolaze iz Grčke – 29, zatim iz Makedonije – šest, ali ih ima i iz Bugarske, Jordana, Australije, Ukrajine, Libije, Iraka, Nemačke, Italije. Upisuju uglavnom medicinu, ali i Građevinski i Učiteljski fakultet. Kragujevački univerzitet skoro da nema stranih studenata.
– Studenti uglavnom dolaze na razmenu i to najviše na Medicinski i Filološko-umetnički fakultet. Na Filološki uglavnom dolaze oni koji studiraju slavistiku u Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji. Veoma malo je onih koji upisuju i završavaju fakultete u Kragujevcu – rečeno nam je u rektoratu.

Uporedne cene školarine

U Srbiji su školarine za strance od 1.000 do 3.000 evra. Izuzetak su Filološki fakultet gde strani studenti moraju da izdvoje 6.000 evra i Medicinski gde ih nastava na engleskom godišnje košta 7.000 dolara.

U Hrvatskoj su školarine za strance od 800 do 2.500 evra, u Bosni od 700 do 1.500 evra, dok su u Sloveniji, u Mariboru, između 1.200 i 2.500 evra.

Studenti koji dolaze iz zemalja izvan EU na Kembridžu moraju da izdvoje od 12.721 evra godišnje za studiranje prava, jezika, političkih nauka ili filozofije do 16.759 evra za umetničke fakultete. Za studije, recimo, medicine potrebno je izdvojiti 31.000 evra.

Za studiranje na Oksfordu potrebno je godišnje 14.500 evra za društvene nauke, 16.600 za prirodne i 30.300 za medicinu.

Studiranje na američkom Harvardu košta oko 40.000 dolara. Ovaj univerzitet je krajem prošle godine godine proglašen za najbolji na svetu.

 

Sve više mladih ide u Bugarsku na studije
Na fakultetima u Bugarskoj upisaće se ove godine 80 srednjoškolaca iz Bosilegrada i Dimitrovgrada i drugih krajeva Srbije, saopštio je Kulturno-informativni centar (KIC) iz Bosilegrada. Predsednik KIC Ivan Nikolov kaže da je za sve kandidate uslov da su bugarske narodnosti i da polože prijemni ispit iz bugarskog jezika i bugarske istorije.
– Svim srednjoškolcima koji polože prijemni ispit, a potom upišu neki od fakulteta, bugarska vlada obezbeđuje besplatno studiranje, studentske domove i stipendije u iznosu do 100 evra – rekao je Nikolov i dodaje da iz godine u godinu raste interesovanje maturanata iz Bosilegrada i Dimitrovgrada za upis na fakultete u Sofiji, Perniku, Ćustendilu i drugim bugarskim univerzitetskim centrima.

Izvor: Blic