Veći deo jula u Vrnjačkoj Banji u znaku je radnih akcija. Mladi iz Srbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, opet su okupljeni, kao nekada, oko istog zadatka – omladinske radne akcije. Opština Vrnjačka Banja, kao organizator, želela je prošle godine da akcijom obeleži jubilej – 30 godina od završetka poslednje radne akcije, 1980. godine, kada je nekoliko stotina brigadira radilo na dovođenju vode, sa izvorišta koje i danas snabdeva Vrnjačku Banju.
Međutim, tek ove godine stekli su se uslovi da se akcija održi. Sa mladima su radili i predstavnici lokalne vlasti na čelu sa predsednikom opštine Zoranom Seizovićem.
– Dali smo podršku deci tako što smo se i mi pojavili da im svojim primerom pokažemo da treba nešto da učinimo za svoj grad. Tu su bili članovi opštinskog veća, radnici javnih preduzeća i njihovi rukovodioci, odbornici… Za omladinu ovo je i letovanje koje oni isplate tako što jedan deo dana nešto rade – kaže za Danas Seizović, i dodaje da je interesovanje izuzetno veliko, što potvrđuje veliki broj poziva i mejlova koje je dobio od početka akcije.
– Probuđena je želja za zajedničkim radom, što je jako dobro, a ta želja nije ništa manja nego što je bila moja želja kad sam imao njihove godine – kaže Seizović.
Devedesetoro mladih, podeljeni su u tri brigade – Vojvodina, Balkan i Panonski biseri. Angažovani su na uređenju korita Lipovačke reke. Razdragani, puni energije, uz glasno pevanje himne Bajagine pesme „Moji su drugovi“, sa ašovima u rukama, više nego uspešno obavljaju posao koji ih je povezao. Traktori sa prikolicama napunjenim zemljom smenjuju se duž glavne ulice u Vrnjačkoj Banji. Od strane Vrnjčana, mladi su dočekani s puno topline, pozdravljaju ih s neskrivenim oduševljenjem, a stariji se prisećaju kako je to bilo: „Eh, kad smo mi bili na akciji…“
– Ovo me je podsetilo na moju mladost. I ovo treba da se vrati, jer nema ničeg lepšeg od ove slike mladih koji s toliko žara nešto rade – kaže Mihajlo, stariji gospodin koji svakog dana obilazi radove prisećajući se svojih mladih dana, pozivajući nas, usput, da pogledamo fotografije iz tog vremena.
Hristina Bojanić, koja je na radnu akciju došla iz susednog Kraljeva, kaže da joj ništa nije teško, pa čak ni ustajanje u ranim jutarnjim satima.
– Buđenje je od 4.30 do 5.30 časova, sledi spremanje, jutarnja gimnastika, doručak, podizanje zastave, raspoređivanje po brigadama, priprema radne opreme i u osam sati odlazi se na radove – opisuje nam ona jedan radni dan. Kaže da je prvi put na radnoj akciji, ali ne i poslednji:
– U septembru je, na Đerdapu, sledeća. Pozvali su me i sigurno ću ići – zaključuje Hristina.
I mladi iz okolnih država odlično su se snašli.
– Ovo je prva radna akcija na kojoj učestvujem – kaže Orhan Aličehić iz Zenice. „Mi imamo udruženje i redovno idemo na okupljanja na prostorima bivše Jugoslavije. Moram da kažem da je ideja odlična, a realizacija još bolja. Prezadovoljan sam jer je ovo, pre svega, prilika da se upoznaju novi ljudi, prilika da se sjajno družimo, i trebalo bi nastaviti s ovim“ – kaže Orhan.
Mladima su se priključili i veterani iz Lazarevca, njih 25. Veteran Miloš kaže da su još prvog dana kada su čuli za akciju odlučili da se priključe.
– Već tri godine imamo udruženje akcijaša, tako da smo uvek u toku sa dešavanjima. Podržavam omladinske radne akcije i voleo bih da u budućnosti mogu na akcije da odvedem i unuke. Sećam se akcija na kojima sam, kao mlad, učestvovao, bilo je to u Nišu i Smederevu – zaključio je on i požalio se kako su mu uzeli jedan od dva bedža s Titovim likom, koje je nosio na šajkači.
Radnu akciju je, pored lokalnih zvaničnika, otvorio i Rasim Ljajić, čije je ministarstvo pomoglo realizaciju s 420.000 dinara. Pomoćnik predsednika opštine Vrnjačka Banja, Vojislav Vujić, u razgovoru za Danas, kaže da je politika u potpunosti isključena iz cele akcijaške priče, te zato i nema gotovo nijednog političkog obeležja, vijore se samo zastave omladinskih organizacija… On dodaje da mu ne smeta povezivanje s akcijama koje su organizovale u vreme komunizma, ali da je ovo sada potpuno druga priča.
– Mi čak ni za himnu nismo želeli da uzmemo odličnu Balaševićevu pesmu „Računajte na nas“ baš iz razloga što tamo stoje reči „za zakletvu Titu sam spevala stih“, već smo uzeli pesmu „Moji su drugovi“ – kaže Vujić, koji je i motor cele priče i neko ko najviše vremena provodi s akcijašima.
On, takođe, otkriva da je za organizovanje akcije bilo potrebno obezbediti četiri miliona dinara, što nije bilo tako lako.
Na ulicama mogli su se čuti i komentari kao što je onaj da se „Vrnjačka Banja nikada nije oslobodila komunizma“. Ne znamo zašto, ali takvi komentari i nisu baš dočekani blagonaklono:
– To je vreme koje je bilo svuda prisutno, a sad pamtimo samo folklor iz tog vremena. Mnoge evropske zemlje imaju akcije radnog tipa, samo oni to nazivaju volontiranje. Pa, i ovo što mi radimo savremenim jezikom se zove volontiranje, nekada se to zvalo radna akcija, zatim društveno-korisni rad, a danas korporativno-odgovorno ponašanje. Kada se ovako nešto radi kod nas, onda je to komunizam, a kada se radi u Engleskoj, onda je nešto drugo – kaže Zoran Seizović.
Na kraju, svi su zadovoljni: organizatori kako protiče akcija, mladi koji se lepo druže, upoznaju nove ljude i stiču nova iskustva, a Vrnjčani jer će dobiti očišćeno korito Lipovačke reke.
Venčanje
Dvoje mladih akcijaša iz Kule odlučilo je da stupi u brak za vreme trajanja omladinske radne akcije. Venčanje je obavljeno u japanskom vrtu, koji je nedavno, uz pomoć Ambasade Japana, otvoren u Vrnjačkoj Banji. Sve troškove venčanja i slavlja pokrili su organizatori akcije.
Izvor: Danas
