Reforma visokog školstva Velike Britanije u fokus stavlja mogućnost zaposlenja posle dobijanja diplome
Ukoliko je mogućnost dobrog zaposlenja osnovni kriterijum za vrednovanje fakulteta onda je reforma visokog školstva koju sprovodi vlada Velike Britanije – prava stvar. U dugo najavljivanom dokumentu poznatom kao „Beli papir”, koji je objavljen juče (i koji je opozicija žestoko napala), daju se smernice za rangiranje ostrvskih fakulteta a na top-listi će najbolje proći oni čiji su se studenti po diplomiranju najbolje „uhlebili”.
Ministar za nauku Dejvid Vilets je najavio da će efekti ove reforme, inače najveće u poslednjih nekoliko decenija, biti vidljivi vrlo brzo, a da će njen najveći domet biti da javno budu „imenovani i posramljeni” fakulteti koji nude lošu perspektivu za zaposlenje.
„Pojedini studijski programi daleko bolje pripremaju mlade za posao nego drugi. Trenutno je budućim studentima veoma teško da u to proniknu, ali uskoro će moći jasno da vide i da, na primer, zaključe ’ako studiram farmaciju na ovom univerzitetu imam mnogo veću šansu za dobro zaposlenje nego ako je upišem na drugom mestu’”, kaže Vilets i dodaje da je cilj reforme stavljanje studenta u fokus visokog obrazovanja.
„Beli papir” će naterati univerzitete da objave detaljne informacije i o očekivanim prosečnim zaradama, obimu gradiva, trajanju predavanja, ali i o opremljenosti fakulteta i cenama studentskog smeštaja. Kada visokoškolske ustanove dostave tražene podatke, rang-lista dobijena uporednom analizom biće objavljena na Internetu.
Ministar Vilets, koji je i najvatreniji zagovornik reformi, smatra da će biti podstaknuta tržišna borba u oblasti visokog školstva, jer studenti donose novac i logično je da će ga uložiti tamo gde će im se isplatiti dobijanje diplome. Na taj način dolazi do obostrane koristi – akademci znaju da ne gube vreme na neperspektivnim fakultetima, koji pak da bi opstali moraju da se potrude da poboljšaju kvalitet studija.
U ovom potezu njegovi kritičari vide perfidan metod da se na mala vrata omogući najbolje kotiranim univerzitetima da povećaju školarine uz jasnu poruku budućim akademcima da će im se finansijsko ulaganje kad-tad isplatiti.
Džon Denam iz redova opozicionih laburista smatra da će „Beli papir” žrtvovati tradicionalni kvalitet britanskih fakulteta zarad namirivanja nagomilanih problema koje je uzrokovala „nesposobna vlada” i da je ova reforma „neodrživa”.
Ni oni zbog kojih je, navodno, ceo proces reformi započet ne deluju oduševljeno njenim prvim koracima. Naime, predsednik Nacionalne unije studenata Aron Porter je upozorio da će se ako reforma uspe studenti suočiti sa „totalnim haosom i nesigurnošću u kvalitet svojih fakulteta i nastavnih programa”.
Njegovo mišljenje deli i predsednik Studentske unije Oksforda Dejvid Barsli koji je smatra da je „predstavljanje ’Belog papira’ kao studentskog izbora identično kao stavljanje ruža na svinju”. „Obrazovanje nije roba koja se može kupovati i prodavati”, kategoričan je Barsli.
„Beli papir” je bio povod da se na „Tviteru” oglasi i profesor fonetike sa Londonskog univerziteta Džej Vindzor.
„Još jedna smešna ideja. Ovo uopšte nije poenta obrazovanja. Šta je sledeće – rang-lista umetničkih slika na kojoj bi se upoređivala vrednost pedlja slika Rubensa i Velaskeza? Ukoliko je ovo najbolji način za funkcionisanje sistema, možemo li, molim, da dobijemo tačne brojeve troškova ratova u koje smo se umešali i uporediti ih sa sumama koje država izdvaja za škole i bolnice?”, pita Vindzor.
Izvor: Politika
