Samo tri odsto studenata koji su zbog fakulteta otišli iz manje u veću sredinu, nakon diplomiranja vrati se u rodni kraj. Ova migracija je pogubna za Srbiju, ali ne možete kritikovati mlade zato što tragaju za boljim životom. Na nama je da im omogućimo da se zaposle odmah nakon završetka studija, pogotovo u mestima iz kojih dolaze. Zato je decentralizacija bitna, kaže Snežana Marković Samardžić, ministarka sporta i omladine u intervjuu za „Blic”.
Od 2007. do 2009. godine iz inostranstva se vratilo oko 12 odsto mladih. Kakva je danas situacija i kako biste vi ubedili svoju decu da se nakon studiranja vrate?
– Iako smo godinama živeli u Norveškoj, vratili smo se. I tamo postoje određene egzistencijalne tenzije i nigde ne teče med i mleko. Zato bih i svojoj deci rekla da odu, završe studije i onda da se vrate u Srbiju. Nije nemoguća misija vratiti sve te ljude koji studiraju u inostranstvu, pogotovo one koje stipendira država. Samo treba biti uporan.
Ko se najviše u Vladi Srbije zalaže za mlade?
– Pošto je Vlada usvojila strategiju o mladima, svi članovi Vlade u svojim ministarstvima imaju obavezu da se njima i bave. Istakla bih, recimo, projekte „Prva šansa“ i „Start-up krediti“.
Kako kancelarije za mlade mogu da im poboljšaju život na lokalnom nivou?
– Kad je formirano Ministarstvo omladine i sporta, kancelariju za mlade imalo je svega pet opština, a sada ih ima 120
Ne kažem da će ove kancelarije čarobnim štapićem da zaustave migracije studenata i reše sve njihove probleme, ali su nam one prvi korak za to. Mladima je malo potrebno i ohrabreni su čim vide da neko o njima brine.
Kako Fond za mlade talente, koji stipendira studente za studiranje u inostranstvu, može da ih vrati u Srbiju?
– Svi stipendisti Fonda imaju obavezu da u okviru osam godina nakon studija, pet godina rade u Srbiji. Osim inostranih, Fond dodeljuje domaće stipendije za 1.000 najboljih studenata u iznosu od 25.000 dinara. Uložili smo ukupno skoro osam miliona evra, i ovo je najveći državni fond u okruženju. Otvorili smo i poseban centar za karijerno vođenje u ministarstvu, gde studente obučavamo i usmeravamo. Tu prolaze kroz razne testove i imaju baze podataka koja se zanimanja traže. I sa brojnim firmama smo stupili u ugovorne odnose, kako bismo mladima obezbedili praksu. Tako je, na primer, imaju u Narodnoj banci, „Microsoftu“, „Holcimu“, Telekomu, SANU…
Kakva se poruka šalje mladima nakon odluke suda da se Urošu Mišiću smanji kazna i da se Svetlani Ražnatović omogući služenje zatvorske kazne u kućnom pritvoru?
– Jako je nezgodno da ja kao izvršna vlast komentarišem odluke suda. Kao građanin ove zemlje, reći ću da se zalažem za daleko ozbiljniju kaznenu politiku i mislim da ona mora da bude paralelna sa prevencijom. Kakvu poruku upućujemo mladima ako neko za priznatu proneveru bude osuđen da vrati deo proneverenog novca i živi godinu dana u luksuznoj vili? Takve poruke su pogubne za budućnost ovog društva.
Danas je otvaranje Kuće fudbala u Staroj Pazovi, kako vam se sada čini taj projekat?
– Pucam od ponosa što će sve biti završeno u predviđenom roku. Pre tri godine sam pokrenula ovu priču, jer sam tada saznala da je Srbija jedna od četiri zemlje u svetu koje nemaju kuću fudbala. Iako je tada možda delovalo nelogično započeti bilo kakav kapitalan projekat, donela sam odluku da se, ipak, pokrene. To su strateške odluke koja će svima mnogo doneti.
