U Srbiji tek svaki peti student završi studije u roku. Već dve decenije prosek studiranja je oko osam godina, što je znatno više nego u Evopskoj uniji gde se studentima se ne dopušta da predviđeni rok studija traje više od godinu dana. Istraživanje “Blica” pokazalo je da “krivicu” za dugogodišnje studiranje podjednako snose država i profesori.
Prema anketi koju je uradio “Blic”, a u kojoj je učestvovalo 40.000 ljudi, nešto manje od 50 odsto ispitanika izjavilo je da im je trebalo od pet do sedam godina da završe fakultet. Čitaoci sajta najodgovornije za dugo studiranje u Srbiji smatraju Ministarstvo prosvete, zatim profesore, a tek na kraju studente. Više od tri hiljade ljudi glasalo je da studenti moraju redovnije da uče, dok je gotovo isti broj čitalaca sajta glasao da profesori moraju da modernizuju nastavu. Najviše anketiranih (70 odsto) smatra da Bolonja u Srbiji nije dobro primenjena, što se može uzeti kao jedan od uzroka što studiranje u Srbiji traje toliko dugo.
Nakaradno sprovođenje Bolonje
Da se zaista prosek studiranja ne smanjuje već 20 godina i da je za diplomu potrebno znatno više godina od trajanja studija, potvrđuju sagovornici “Blica”. Kao glavne razloge i krivce za dugo studiranje navode neprimenjivanje one prave, izvorne, evropske Bolonje. Prema rečima profesora Ljubiše Rajića sa Filološkog fakulteta, jedino što je drugačije u odnosu na predhodnih 20 godina je to što se upisuje neuporedivo više studenata.
– Niklo je toliko isturenih odeljenja pojedinih univerziteta, a još više privatnih. Ove godine ćemo upisati 70 odsto živorođenih s početka devedesetih godina, pa to znači da će se još više biti onih koji će odugovlačiti sa studiranjem i koji nikad neće završiti fakultet – kaže profesor Rajić.
On je još dodao da studenti nisu motivisani, jer znaju da će završetkom fakulteta minimum godinu dana čekati na posao, pa im nije bitno kada će ga završiti. Još jedan od razloga je, napominje, i “nakaradno sprovođenje Bolonje”. On objašnjava da se usitnjavanjem predmeta izgubilo na njihovom kvalitetu.
– Pojedini fakulteti se hvale da su povećali prolaznost i da su postali “protočni bojleri”. Takav je arhitektonski koji je ukinuo teške predmete, poput statike, prepustili je građevini i naravno da će imati više studenata koji na vreme završavaju fakultet – objašnjava Rajić i dodaje da nam ni studenti ne mogu biti bolji i revnosniji, kada ni nastavni kadar nije takav.
Problem u profesorima
I profesor Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, kaže da problem postoji i u profesorima koji moraju da se prilagode novom sistemu i zaborave stare načine rada.
– Reforma nije izvršena do kraja, postoje uska grla, odnosno ima predmeta koji stvaraju probleme studentima i gde je prohodnost izuzetno mala. Hitno treba uraditi reformu planova i programa pojedinih predmeta i to na svim fakultetima. Međutim, ni studenti ne ispunjavaju dovoljno svoje vannastavne aktivnosti, ne uče redovno, već po nekom starom kampanjskom sistemu – objašnjava prof Kovačević.
On je dodao da su problem i profesori, koji su ubacili nove sadržaje. Pojedini predmeti su teži kao jednosemestralni, nego kad su bili dvosemestralni.
– Zato svaki fakultet mora da istakne šta je njihov najveći problem, šta treba promeniti, da se ozbiljno bavimo šta mogu studenti, a šta profesori da urade i izvedemo zaključke – kaže Kovačević.
Loša komunikacija
Da nekvalitetnog profesorskog kadra u Srbiji zaista ima i da oni nisu ni novčano motivisani kako treba, potvrđuje i Refik Šećibović, bivši pomoćnik ministra prosvete.
– Država nema ni dovoljno novca da stimuliše profesore da više rade, pa je tako napravljen prećutni dogovor. Oni ne obavljaju svoje zakonske obaveze kako treba, a sa druge strane zbog toga nisu ni dovoljno plaćeni. Nije problem dugog studiranja sada i u Bolonji, već u tome što se ona ne primenjuje dosledno i kako treba. Profesori su i dalje veoma sujetni, a svoj posao svaljuju na asistente – objašnjava Šećibović.
Sedmica za Univerzitet u NišuNa većini niških fakulteta dužina studiranja studenata je više od sedam godina. Na Pravnom fakultetu prošle godine je prosečna dužinja diplomiranih studenata bila 7,8 godina, a prosečna ocena 7,45.
– Taj prosek kvare studenti koji su počeli ranije da studiraju, jer već imamo one koji su upisali 2005. godine i već su diplomirali. U proteklih pet godina prosek je bio 7,7 godina, a prosečna ocena 7,48. Trudimo se da što je moguće više olakšamo studentima polaganje ispita, posebno kod onih koji važe za teške ispite – kaže prodekan za nastavu prof. dr Nataša Stojanović.
Slična situacija je i na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu jer je prosečna dužina studija sedam godina i deset meseci. |
Na fakultetima nema ni dobre komunikacije između profesora i studenata, pa se ni jedni ni drugi ne pridržavaju svojih obaveza. Profesor Tomislav Jovanović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da je dobra komunikacija osnov studiranja i da nije cilj Bolonje samo puko skupljanje bodova. On takođe smatra da Bolonja još dugo neće rešiti problem “večitih” studenata, jer ona nije implementirana kako treba.
– Prohodnost studenata, koju podrazumeva Bolonja, nemoguća je u okviru jednog univerziteta, pa ni sa jednog na drugi. Tako student medicine iz Beograda ne može da nastavi iste studije na Univerzitetu u Novom Sadu – objašnjava profesor Jovanović i napominje da svako produžavanje vremena studiranja utiče na pad rejtinga fakulteta, odnosno da je tako u inostaranstvu
Spustili kriterijume
Jedan od onih fakulteta koji su za nijansu uspeli da poboljšaju prosek studiranja je Ekonomski fakultet u Beogradu. Nekada je za diplomu ovog fakulteta bilo potrebno osam, a sada dve godine manje.
– Izvršili smo redukciju gradiva, intenzivirali rad sa studentima preko godine i to im se vrati prilikom polaganja ispita. Problem je bio što smo mnogo studenata primali i onda je dosta lošijih đaka upisivalo fakultet, i teško su se snalazili. Zato smo smanjili broj studenata, a rezultate toga tek očekujemo – ističe Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dodajući da su “sporni” profesori spustili kriterijume i da je sada na takvim predmetima prolaznost skoro 60 odsto.
Da rešenja i smanjenje godina studiranja ima i da je veoma jednostavno, potvrđuje Jelena Knežević Vučković, dekan Biološkog fakulteta. Ona kaže da će za to dovoljno biti da profesor i student imaju bolju komunikaciju.
– Imamo relativno kratkotrajno iskustvo sa Bolonjom i treba vremena da se studenti tome prilagode. Savetujemo im konsultacije, kako bi savladali gradivo. Međutim, ako profesor izađe u susret studenti vrlo retko dolaze na konsultacije i manje od jedan odsto njih želi da direktno razgovara sa profesorom – priča prof Jelena Knežević Vučković.
Srednjoškolci
Dejan Milovančević, dekan Mašinskog fakulteta smatra da je najveći problem u tome što srednjoškolci na fakultet dolaze nedovoljno obrazovani i sa lošim navikama.
– Veliki problem nam prave srednjoškolci koji ništa ne znaju, a onda potpuno ležerno i opušteno shvate fakultet. Sa druge strane, profesori moraju da shvate da su profesori i da im je to osnovna delatnost i da treba da se bave studentima. Zatim imate jedne profesore koji su “za Bolonju” i druge koji su protiv – objašnjava Milovančević.
Najteži ispiti |
||
|---|---|---|
| Fakultet | Ispit | |
| Medicinski fakultet | Anatomija | |
| Fakultet političkih nauka | Metodologija | |
| Pravni fakultet | Građansko-procesno pravo | |
| Mašinski fakultet | Mehanika fluida | |
| FON | Ekonomija i marketing | |
| Građevinski fakultet | Statika konstrukcija | |
| Veterinarski fakultet | Zarazne bolesti | |
| Ekonomski fakultet | Finansijsko računovodstvo | |
| Filološki fakultet | Nemačka književnost i Književnost XX veka | |
| Elektrotehnički | Osnove elektrotehnike | |
| Tehnološko-metalurški | Automatsko upravljanje | |
Šta kažu studenti
Vladimir Kolarević, FON
– Problem je u tome što profesori vrlo loše prenose znanje na studente, a onda od njih mnogo očekuju na ispitu. Najteži ispiti na fakultetu su ekonomija i marketing, kao i informacioni sistemi. To su ispiti koje teško polažu svi studenti FON-a, prolaznost je izuzetno mala.
Oran Kasemi, Mašinski fakultet
– Mehanika fluida nam je najteži predmet, koji predaje profesor Svetislav Čantrak. Recimo u poslednjem roku, od 180 ljudi, njih 10 je položilo pismeni deo, a usmeni niko. Profesor mnogo traži, želi da se mi do detalja razumemo u predmet, iako se sa tim susrećemo prvi put.
Vladimir Smuđa, Tehnološko-metalurški
– Kod nas se znatno duže studira jer smo svesni da nas nakon završetka čeka posao komercijaliste od 20.000 dinara, pa ko bi onda žurio sa diplomiranjem. Na našem fakultetu se najbolje primenjuje Bolonja i jedini smo uradili evaluaciju opterećenosti studenata. Došli smo do podatka da su najviše opterećeni studenti na prvoj godini, ali i to ćemo u narednoj godini ispraviti.
Jelena Stefanović, Pravni
– Za dugo studiranje odgovoran je ceo sistem. I studenti koji su navikli da ne uče, a i profesori koji nameću svako svoj režim rada. Ne treba ni prihvatati bolonju 100 odsto jer je prosto nemoguće da se u roku od par godina skroz promeni nešto što je uvreženo decenijama. Treba modernizovati i prilagoditi nastavu.
Marina Kvržić, Filološki
– Iako je Bolonja trebalo da skrati vreme studiranja, ona to nije uspela. Najteži smerovi su Svetska književnost i Srpski jezik i književnost, i to se u proseku studira osam godina. Razlog tome je što ima dosta lektire i literature koja mora da se pročita, a i profesori su strogi. Na smeru Srpski jezik najteži ispit je Književnost XX veka.
Studije u brojkama
- 45 odsto studenata odustane od fakulteta
- Za dvogodišnje studije prosečna dužina studija je 4,2 godine, za četvorogodišnje je 6,8 godina, a za šestogodišnje studije je 7,8 godina
- 40 odsto studenata ponovi treću godinu studija, 46 odsto studenata ponovi drugu godinu, a 25 odsto studenata prvu
- 1,45 godina prosečno je potrebna studentu da bi upisao narednu godinu studija
Izvor: Bli
