pitanje :
Imam problema sa komunikacijom! Na primer, kad trebam da drzim neku prezentaciju ili neki govor pred vecim brojem ljudi, tako se preznojim ceo, javi se neka trema, izgubim se i nisam ni za shta! Isto tako, mnogo razmishljam o tome shta ce drugi da mi kazu ako neshto uradim!
Pa doktore Jovane Ratkovicu, shta da uradim kako bih se promenio? Unapred hvala.
odgovor:
Poštovani Zorane, mislim da se problem koji iznosiš sastoji u tome da gajiš preterano snažnu želju da prilikom javnih govora i prezentacija ostaviš savršen utisak na publiku. Sa ovim u vezi, gajiš preterani strah od toga da nećeš ostaviti savršen utisak, pa shodno tome i kako sam kažeš mnogo razmišljaš o tome šta će slušaoci misliti ili reći u vezi sa tvojom eventualnom greškom, nesigurnošću ili drugim vidovima „nesavršenog efekta“. Ta prejaka želja, ideja savršenog utiska, doživljavanje nesavršenosti kao svojevrsne katastrofe i razmišljanja šta će drugi pomisliti ili reći, su načini na koje sebi u tim situacijama stvaraš visoko strahovanje i tenziju (emocionalnu i telesnu), a onda je najprirodnije da se kako kažeš preznojiš ceo, „izgubiš“ i da više nisi „ni za šta“. Kada budeš voljno i svesno smanjio svoju želju da ostaviš savršen utisak, kada generalno odustaneš od ideje da uopšte moraš ili trebaš da ostavljaš neki naročiti utisak na slušaoce (odustaneš od bilo kakvog imperativa u tim situacijama), kada prihvatiš (bez stida) da si u tim situacijama onakav kakav jesi, kada promeniš razmišljanja o tome šta sve publika može negativno da pomisli ili kaže u razmišljanja tipa: „Ja radim svoje, a publika može da misli i kaže bilo šta, ja sam OK i sve to mi je u redu“, i na kraju kada se suočiš sa time da i negativan fid-bek grupe možeš da podneseš i da to realno nije ništa strašno i nema nikakve dalekosežne posledice po tebe i tvoje samopoštovanje – rešićeš svoj problem strahovanja i samo-blokiranja na javnim nastupima. Od pomoći mogu da ti budu vežbe namernog „ostavljanja lošeg utiska“ (tako što ćeš namerno napraviti neku grešku, reći neku „glupost“ i sl.), i onda se suočiti sa eventualnom reakcijom prisutnih kao i sa svojom reakcijom na njihovu reakciju. Ovu vežbu ćeš prvo izvoditi sam sa sobom u fantaziji, a onda i u realnim situacijama. Veliki pozdrav, Jovan Ratković.
