pitanje : Poštovani,imam jedan specifičan problem.U poslednje vreme stalno se osećam depresivno,i ponekad sam tako besan na život.Besan sam jer imam osećaj da nije pravedan prema meni.Živim u malom,monotonom gradu,finansijska situacija u porodici mi je vrlo loša… Imam 17 godina,idem u srednju školu,sa svima se družim,ali niko mi nije pravi prijatelj.A najteže od svega mi pada to što ni po čemu nisam poseban,odnosno nisam talentovan ni za šta,i čini mi se kao da je moja sudbina već određena,da završim školu,nađem neki običan posao,i da živim skromno,kao moji roditelji.Njima ne mogu ništa da zamerim jer se stvarno trude da sestri i meni obezbede koliko-toliko normalan život.I zato stalno sebi postavljam jedno isto pitanje da li moj život ima neku svrhu?Jao mi je teško ponekad,i tad se zatvorim u svoju sobu,plačem i proklinjem svoju sudbinu,i svoj život.Ako možete na neki način da mi pomognete bio bih Vam jako zahvalan..
odgovor:
Poštovani Luka, čitajući tvoje pismo razumeo sam da si nezadovoljan sobom i svojim sadašnjim življenjem, žališ se da živiš u nedovoljno stimulativnoj sredini, da druženja koja ostvaruješ nisu po tvom doživljaju dovoljno kvalitetna, kao i da su ti roditelji siromašni i da očekuješ da ponoviš njihov obrazac življenja, da kako ti vidiš sebe, nisi nizašta talentovan, i da si svime time deprimiran pa smatraš da takav život kakav opisuješ možda i nema naročitu svrhu. To bi bila negativna strana tvog sadašnjeg gledanja na svoju sadašnjost i budućnost. Osim negativne, postoji i pozitivna strana, koju ti izgleda zanemaruješ, a na osnovu ovoga što iznosiš mogu da zapazim da je pozitivno to što se školuješ, to što situaciju u kojoj se nalaziš doživljavaš kao nezadovoljavajuću a nezadovoljstvo je motiv za prevazilaženjem nezadovoljstva odnosno za postizanjem zadovoljstva. Pozitivna strana su, rekao bih i tvoji roditelji, za koje si rekao da nemaš šta da im zameriš, da se trude da sestri i tebi obezbede što bolje življenje, a to znači da su tvoji roditelji moralne i poštene osobe, koje se bore da njihovom sinu i ćerki bude dobro i koje verovatno u toj borbi vide i svrhu (smisao) svog življenja. Mislim da si ti izabrao poziciju bespomoćnog očajavanja i da je prirodno i logično da si neraspoložen i da se pitaš koja je svrha života, dok god se nalaziš na toj poziciji koju si izabrao da se na njoj nalaziš. Moj jedni predlog za tebe je da umesto te pozicije, izabereš istrajavajuću borbu, za dostizanje ciljeva koje sebi postavljaš. Ako su tvoji ciljevi življenje u nekom drugom mestu i posao koji donosi određenu sumu novca, onda ti možeš da se opredeliš da predano radiš sve što je u tvojoj moći i to na različite načine, da ostvariš taj svoj cilj. Isto tako, ti možeš da uvodiš i druge, alternativne ciljeve, koje nisi pomenuo, a koji obično dovode do velikog ispunjenja i doživljaja smisla življenja, a to je na primer ljubav, voljenje sa izabranom osobom. Isto tako, određena doza strpljenja će ti koristiti, kako sada tako i kasnije u životu, na planu ostvarivanja svojih ciljeva. Moguće je i da si se zaglavio u „crno-belom“ tj. „sve ili ništa“ obrazcu gledanja na stvari. To nije neuobičajeno za tvoje godine, i što pre napustiš takav obrazac tj. uvedeš jednu fleksibilnost u način posmatranja sebe i sveta oko sebe, to ćeš biti u prilici da realnije i dublje sagledavaš stvari. Suma sumarum, moj predlog za tebe Luka je da umesto pasivnog bespomoćnog fatalističkog očajavanja izabereš istrajavajuću, strpljivu borbu, akciju, sa fleksibilnijim definisanjem i redefinisanjem svojih ciljeva. Veliki pozdrav, Jovan Ratković.
