Pojedini studenti građevine, informatike, mašinstva, ali i srpskog i engleskog jezika plaćaju starijim kolegama od 300 do 500 evra izradu diplomskih i master radova. Među diplomcima se odlično zna ko radi dobre radove, a do “majstora” se dolazi i preko Fejsbuka. Profesori tvrde da za to nisu čuli i da bi takva praksa, ako postoji, najviše štetila studentima.
– Građevinu sam studirao godinama i kada sam došao do diplomskog rada, shvatio sam da će mi trebati mnogo vremena, a i mnogo pomoći, da ga sam uradim. Na preporuku druga, kontaktirao sam preko Fejsbuka osobu koja mi je uradila diplomski za 400 evra. Poslao sam temu, a on je predložio skicu rada, kako bi diplomski trebalo da izgleda. To sam odneo profesoru i dogovorio se za dalje korake – kaže inženjer građevine M. L. On dodaje da je platio traženu sumu tek kada je rad bio pri kraju, a profesor odobrio urađeno.
– Uredno sam profesoru nosio deo po deo rada i zapisivao primedbe koje je imao. Kada je rad bio pri kraju, platio sam “majstoru” i sedam dana odvojio za čitanje “mog” diplomskog rada. Na polaganju sam dobro prošao jer je tehnički deo rada bio dobar – kaže M. L.
Lenjost, polaganje ispita pomoću “bubice” i drugih trikova za prepisivanje često dovode do toga da studenti kada dođu do diplomskog rada ne umeju sami da ga urade. Zbog toga angažuju dobre studente završnih godina ili stručnjake koji su već diplomirali da im za novčanu naknadu “odrade” posao.
“Majstori” za diplomski dobro su poznati u studentskim krugovima i najskuplje naplaćuju rad. Cene radova su od 300 do 500 evra, u zavisnosti o kojoj nauci ili oblasti je reč. Izrada diplomskog po narudžbini traje najduže dva meseca. Najjeftiniji su radovi iz srpskog i engleskog jezika, dok su najskuplji iz oblasti građevine i mašinstva gde glavni deo predstavljaju crteži koji zahtevaju veliku preciznost, znanje i mnogo vremena za izradu.
Često se dešava da osobe koje pišu za druge studente diplomske radove nisu iz istog grada, pa se glavna komunikacija odvija putem mejla, Fejsbuka i pošte.
Profesori na novosadskim fakultetima kažu da nisu upoznati s ovakvom praksom među studentima, ali da ona, ukoliko postoji, najviše štete nanosi upravo studentima.
– Predajem malom broju studenata gde se rad svih prati od početka. Međutim, ukoliko postoji takva pojava, ona najviše štete nanosi budućim diplomcima. Ako ne znaju da urade diplomski i nemaju potrebno znanje za budući poziv, diploma im neće puno značiti. Inženjer određene oblasti mora da poseduje pre svega veštinu i znanje za posao jer će se od njega u budućnosti tražiti kvalitetan rad i donošenje odgovornih odluka – kaže profesor fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu Ištvan Bikit.
Izvor: Blic
