Home [ savetovalište za mlade ] Neuspesi mi unistavaju samopouzdanje

Neuspesi mi unistavaju samopouzdanje

87
0

pitanje:

Neuspesi mi unistavaju samopouzdanje i gubim sigurnost u svoja znanja i kompetentnost. To me ubija u pojam i ne znam kako da se izborim sa time. Imam 25 godina i zavrsavam Master studije na engleskom jeziku u oblasti menadzmenta.

Nisam bila bas sjajan student ali imam sasvim solidan uspeh. Istovremeno nikad nisam smatrala da je taj uspeh istinsko merilo mojih sposobnosti jer nisam ispitima pristupala dovoljno ozbiljno i naravno to se odrazilo na rezultate. U proteklih godinu dana i vise uporno pokusavam da dodjem do prakse ili posla jer mi nije samo stalo da pokrenem karijeru koliko mi je stalo i da steknem neku vrstu finansijske samostalnosti u odnosu na roditelje. Sad, moj CV jeste imao pozitivne reakcije kod poslodavaca i oni jesu imali interesovanje za mene, medjutim to interesovanje do sad nije urodilo plodom. Svesna sam i kompletne situacije u zemlji i koliko je tesko dobiti posao, nadasve praksu ili posao u nekoj velikoj kompaniji pored toliko konkurencije koja svakim danom raste ali mene su ti neupesi jednostavno slomili. Ne samo da gubim sigurnost u sebe, istovremeno postajem letargicna a svesna sam koliko je to pogubno. Ne znam sta da radim, ne znam kako da povratim veru u sebe. Osecam se stvarno promaseno.

odgovor:

 

Poštovana Sladjana, iz ovoga što pišeš stičem utisak da si inteligentna, sposobna i marljiva mlada osoba koja ima zdrave ambicije, stremi visokim idealima, što je sve za pohvalu. Kao i osoba koja želi sa se osamostali, odvoji od roditelja, za početak finansijski. Uz sve to, izgleda da imaš i adekvatnu dozu samokritičnosti i realnog uvida u sebe i situacije u kojima se nalaziš. Kao što i sama višdiš, naše želje se uvek ne ostvaruju čak i kada smo mi sa svoje strane učinili sve što je u našoj moći. Jer, uspesi zavise u velikoj meri i od okruženja, od ponašanja drugih ljudi i dr. Više od godinu dana pokušavaš da se zaposliš i pošto u tome za sada nisi uspela, kako kažeš, gubiš sigurnost u sebe, postaješ letargična i čak se osećaš promašeno. Mislim da što se tiče nalaženja posla, jedini realističan predlog bi mogao da bude da nastaviš uporno i istrajno da tražiš posao i pokušavaš da se zaposliš. Mlade osobe neretko pokušavaju da se zaposle duže od godinu dana, i na kraju tog aktivnog puta, u tome uspeju i budu zadovoljne. Pitanje za razmilšljanje za tebe je i da li bi mogla da potražiš i posao izvan svoje struke, kako bi stekla kao što si rekla, neku vrstu finansijske samostalnosti u odnosu na roditelje. A sa pozicije zaposlene osobe izvan svoje struke, obrazovanja i afiniteta, bi mogla takođe da intenzivno tražiš posao okviru svoje struke, obrazovanja i afiniteta. To bi sa jedne strane bilo teže, a sa druge bi donelo dobit u vidu novca, koji ti je, kako kažeš, potreban. Pitam se, a predlažem i tebi da se ti zapitaš i da ozbiljno i iskreno istražuješ to pitanje – koje je poreklo gubljenja sigurnosti i vere u sebe, letargičnosti i osećanja promašenosti? Da li je sve u tome što godinu i kusur bez uspeha pokušavaš da se zaposliš? Ili tu ima i drugih činilaca? Kako stojiš na privatnom planu, druženje, dečko, ljubav? Obično ljudima relativni neuspeh na jednom polju biva dobrim delom kompenzovan uspesima na drugim poljima življenja, tako da ljudi održe potreban nivo samopoštovanja, raspoloženja i vere u smisaonost onoga što sada rade i šta im se događa. Ako je tvoje druženje, odnos sa dečkom, ljubav i druga interesovanja (kultura, umetnost… na primer) u redu, to jest ako si tim aspektima svog življenja zadovoljna, onda je problem što si se celu sebe investirala na jedno polje življenja (posao, karijera) na kome za sada ne ostvaruješ željene rezultate. Samopouzdanje, rasploženje i vera u sebe i doživljaj smisaonosti (nasuprot osećanju promašenosti) se osim poslom i početkom karijere, svakako stiču, održavaju i rasplamsavaju – dobrim drugarskim i prijateljskim odnosima, kvalitetnim intimnim odnosima sa dečkom, ljubavlju i zadovoljavanju različitih kulturnih, rekreativnih i drugih potreba. Ti radiš „sve što treba“ da bi se zaposlila, istraži svoje zadovoljstvo i nezadovoljstvo svim drugim aspektima tvog života, i unapređuj ih aktivno, da bi povratila veru u sebe, raspoloženje i zadovoljstvo življenjem. Veliki pozdrav, Jovan Ratković.