Mladi drugari brži od institucija

0
SHARE

racunar12Pod teretom snežnih padavine i nemaštine u Senti se u petak pre podne srušio krov kuće Ilone Mihalička u Partizanskoj ulici 12. Dok je Ilona čistila sneg ispred kuće, vremešna krovna konstrukcija se stropoštala. Nadležni se uoči vikenda nisu baš potrudili da nešto preduzmu, ne bi li priskočili u pomoć, ali su zato mlađani drugari Iloninog sina Atile bez ičijeg poziva došli da raščišćavaju ruševinu.
– Smrtno sam se preplašila, srećom da sam bila na ulici, a ne u dvorištu, jer bi me krov zatrpao. Odmah sam dozvala sina Atilu, koji je spavao u sobi do ulice. Sreća da plafon u sobi nije pao i da je sin prošao nepovređen – ispričala je za „Mađar so” Ilona Mihalička, koju u subotu posle podne nismo zatekli na ruševini, nego je otišla da se snalazi kod poznanika.
Neko od komšija je pozvao „Elektrodistribuciju” da se isključi struja, a trošna kuća porodice Mihalička, koja živi od socijalne pomoći i pomoći komšija, praktično više nije za stanovanje. Ostalo je samo jedno odeljenje u stražnjem delu kuće koji je posle razvoda pripao Iloninom bivšem suprugu Andrašu. Nevolja se sručila na sirotinjsku kuću, pa je Atila utočište našao kod drugara, njegova majka Ilona kod prijateljice, a Andraš ostao zablokiran u sobičku stražnjeg dela kuće.
Vest o rušenju krova na kući porodice Mihalička brzo se pročula, ali niko od zvaničnika nije ih obišao. Mlađani drugari Atile Mihaličke nisu čekali ničiji poziv sami su se organizovali i u subotu oko 10 sati došli da raščišćavaju ruševinu! Zatekli smo posle podne složbu družinu kako skida crepove i dotrajalu građu. Norbert Tot, Danijel Joža, Šandor Kalmar, Tamaš Gebleš, Robert Konc i Atila Mihalička nisu žalili truda.
– Atila je naš dobar drugar, čuli smo šta se desilo, da je u velikoj nevolji i došli smo da pomognemo. Niko nas nije zvao. Svi se znamo, Senta nije tako velika varoš. Robert živi u komšiluku, Šandor u susednoj ulici idu u Tehničku školu u Adu, Atila i ja smo osnovci, idemo u „Spomen školu”, samo što je on u osmom, a ja u sedmom razredu. Apelujemo na sve koji mogu i žele da nam se pridruže ili na durgi način pomognu – kaže učenik 7. razreda osnovne škole Norbert Tot, napominjući da je sramno što se jedan od komšija smejao kada je krov pao, umesto da priskoči ljudima u nevolji.
Dečaci su pored kolica i alata koji su mislili da im treba, poneli nešto hrane i sokova za okrepljenje i za nekoliko sati već je bilo vidno šta su uradili, najavljujući da će nastaviti sve dok bude potrebno.
– Šandorov brat Atila Kalmar je tesar, obećao je da će besplatno napraviti krov ako se obezbedi valjana drvena građa. Kada raščistimo ovo što se srušilo, videćemo šta ćemo dalje. Ukoliko ne vredi popravljati ovu trošnu kuću, ako bi dobili građevinski materijal spremni smo da Atili i njegovim roditeljima napravimo novu kuću. Mi smo mladi, možemo da napravimo ono što ne mogu tetka Ilona i čika Andraš – uverava mlađani Norbert Tot.
Andraš Mihalička (60), koji se u poslu pridružio deci, kaže da se srušio i deo kuće koji njemu pripada, a ostao samo jedan sobičak u delu koji je prepravljen od nekadašnje štale, pa je krov niži. – Teškom mukom preživljavam, od komšija dobijam hrane, pomažu da preživim. Pomažu nam Erika Lavička, pa Andraš Gebleš čiji unuk je u ovoj družini što je došla da pomogne u raščišćavanju ruševine. Mnogo nam pomažu Editka Boroš i njena majka Jucika. Ilona ne znam gde je, negde je otišla, da sredi nešto za hranu. Nemamo ništa, ostali smo bez krova i struje, još jeidno imamo vode – kaže Andraš Mihalička.

Izvor: Dnevnik