pitanje:
Postovani gospodine Ratkovicu Ja sam Marija, maturant gimnazije i za nekoliko meseci polazem bi trebalo da upisem fakultet. Imam veliki problem ja sam osoba koja bukvalno moze sve da radi i sve volim osim prirodnih nauka, volim jezike i odbra sam u tome ,volim istoriju ,ekonomija mi nije problem ,sociologija,stvarno ne znam sta da upisem …jednostavno ne mogu da odlucim ,mnogo sam neodlucna osoba i nemam samopouzdanje .Iako sam odlican djak cesto omalovazavam sama sebe,svoj uspeh uvek nekako pripisem sreci ili okolnostima.Ne znam sta da radim,stvarno mi je mnogo tesko i nekako polako upadam i u depresiju jer znam da je vec trebalo da krenem sa pripremama jer je konkurencija na mnogim fakultetima velika.Svaki vas savet bi mi dobrodosao…
odgovor:
Poštovana Marija, iz tvog dopisa se može zaključiti da pored dobre inteligencije, kapaciteta za učenje i opšteg motiva akademskog postignuća, imaš i dobre uvide u sebe i svoje načine funkcionisanja i samoometanja. Znaš šta voliš i šta ne voliš, kao i šta ti dobro ide a šta ti ide slabije. Prilično dobro si specifikovala oblasti koje voliš i koje ti dobro idu, a to su društvene nauke i jezici. I u okviru ove, specifikovane oblasti, u ovome što si napisala se uočavaju razlike. Najafirmativnije si se izrazila u pogledu jezika („volim jezike i dobra sam u tome“). Verovatno je da ima još toga što ti znaš u vezi sa time šta ’voliš i dobro ti ide’ a šta ti ’dobro ide a ne voliš naročito’. Isto tako, osim tvog interesovanja za određene predmete (sadržaje učenja), od značaja za odabir studija svakako jesu i tvoji uvidi u konkretna zanimanja u kojima možeš da vidiš sebe u budućnosti, kao i ona u kojima sebe ne bi volela da vidiš u budućnosti. Ti takođe verovatno znaš da upis određenog fakulteta te nužno ne udaljava od neke druge oblasti koju voliš i koja ti ide, posebno s obzirom na to da su oblasti koje preferiraš međusobno srodne ili komplementarne. Tako na primer, kažem na primer, neko ko studira ekonomiju i kasnije radi kao ekonomista, istovremeno se bavi jednom vrstom sociologije (jer je čitava oblast ekonomije neraskidivo povezana sa duštvom, njegovom strukturom, dinamikom i procesima); neki opšte-ekonomski predmeti (koji se na ekonomiji izučavaju na početku studija) su prilično povezani sa istorijom ljudske civilizacije; tokom ovih studija se uči strani jezik koji je bitan u radnom procesu svakog ekonomiste; neki smerovi na studijama ekonomije (kao na primer marketing) imaju prilične veze sa psihologijom. Što znači da, ponavljam – na primer, upis studija ekonomije studentu omogućava da uči i bavi se i istorijom, sociologijom, psihologijom, stranim jezicima. Na sličan, „inter-disciplinaran“ način su organizovane i mnoge druge studije u oblasti društvenih nauka, kao na primer FON, neke studijske grupe na Fakultetu političkih nauka, Filozofskom fakultetu i dr. Mislim da može pomoći i obraćanje Nacionalnoj službi za zapošljavanje, oni tamo imaju Savetovalište za profesionalnu orijentaciju u kome putem odgovarajućih testova i razgovora sa njihovim stručnjacima možeš doći bliže rešenju dileme kojom sebe mučiš. Njihov link je: http://www.nsz.gov.rs/page/services/sr/planiranjekarijere/prosavetovanje.html
Veliki pozdrav, Jovan Ratković.
