pitanje
Postovani, imam problem sa kontrolisanjem besa, a uzrok je u sledecem (probacu da skratim koliko mogu iako je tema obimna)…Bio sam sa devojkom 5 godina, nakon cega smo se rastali, ne planirajuci da se ponovo vidjamo. medjutim nakon 2 godine se ponovo vidimo i shvatimo da smo ipak jedno za drugo i da moramo da zivot provedemo zajedno. Nakon par meseci se vencamo. Ali, devojka mi je rekla da je bila sa nekim u medjuvremenu i to se ispotavi da je bio njen drug sa kojim se tajno vidjala i dok smo bili u vezi (to mi je priznala kad smo se videli posle 2 godine). Naravno to me je unistilo i ostavilo neizbrisiv trag na moju psihu. Sada smo u braku,i stvari dobro funkcionisu osim sto se i dalje desava da mi se secanja na njene avanture vracaju i to me dovodi do ludila i u stanju sam da unistim sve oko sebe…Sta da radim? Hvala unapred.
odgovor
Poštovani Dejane. Na osnovu ovoga što si rekao, mogao bih da zaključim da si senzibilna osoba, koja voli svoju suprugu i da si spreman na praštanje zarad ljubavi. Takođe, reklo bi se da si spreman da detalj podrediš celini i da ne dozvoljavaš da jedna emocionalna povreda poruši jedan kompletan odnos, za koji kažeš da dobro funkcioniše. I u svemu tome, nisi idealan, što je potpuno prirodno, pa ta emocionalna povreda koju si doživeo ostvaruje svoje dejstvo iz pozadine tvoje ličnosti, povremeno te “podseća” na svoje prisustvo, kao da “traži” svoje zaceljenje, kao da “govori” da sa tom informacijom još nešto treba da uradiš, da ta stvar u tebi nije završena. Iskustvo govori da emocionalno nabijeni “nezavršeni poslovi” u nama traže svoje završavanje. Negovanje dobrih odnosa i protok vremena jeste lek, najčešće nedovoljan, što se izgleda pokazuje i na tvom primeru, kada povremeno iznenada bivaš preplavljen besom kad se setiš te bolne činjenice. Ključno pitanje ovde možda nije toliko kako kontrolisati bes nego kako završiti ovaj “nezavršeni posao” tj. kako “sažvakati” nedovoljno sažvakani materijal koji kao takav ne možeš da “svariš” i on muči tvoj stomak povremenim bolovima. Završavanje emocionalno nabijenih nezavršenih poslova je proces i on se može odvijati na više nivoa. Na najdirektnijem nivou bi bilo da pokreneš seriju razgovora sa suprugom o svojim osećanjima u vezi sa time što se viđala sa svojim drugom dok je bila sa tobom u vezi. Dobro je da tvoj fokus ovde budu tvoja osećanja a ne sam događaj kao takav. Verovatno je da osim besa u tebi u vezi sa time postoje i druga osećanja i stanja, i njih je dobro da postaneš svestan i da ih izneseš. Isto tako, u toku tog i tih razgovora, pojaviće ti se i neka aktuelna osećanja, osećanja datog trenutka, pa i njih možeš saopštiti svojoj supruzi. Da bi ovi razgovori imali svoj efekat, bitno je da suprugu ne optužuješ, ne napadaš i ne kritikuješ već da iznosiš svoja osećanja. Na optužbe će supruga najverovatnije reagovati pružanjem neke vrste otpora i do pravog razgovora – u kome su obe strane otvorene da vide, čuju i osete drugoga – neće ni doći. U ovom procesu ćeš možda biti preplavljen i nekim drugim osećanjem koje nije bes, možda tugom… Sve što doživiš, možeš da izneseš, ispoljiš, kroz reči i kroz neverbalno ispoljavanje osećanja. Ako se supruga bude povlačila iz ovakvog razgovora, jer će joj možda biti neprijatno, možda će biti preplavljena osećanjem krivice, ti joj možeš ukazivati na to da ti je ovakav razgovor važan jer se radi o jednom važnom momentu vaših ukupnih odnosa. Cilj ovakvih razgovora nije da dođete do nekog dogovora ili do nekog konačnog rešenja, već je cilj sam razgovor, razmena osećanja u vezi sa tim događajem kao i vaših sadašnjih doživljaja u vezi sa time. Moguća dobit za suprugu je u tome što će biti rafiniranije informisana o tebi i tvojim osećanjima, a tvoja moguća dobit je u postepenom proživljavanju različitih osećanja koja u tebi “kuvaju” u vezi sa ovom stvari. Kao što vidiš, insistiram na ovome “različita osećanja”, jer u ovakvim situacijama bes je obično “vrh ledenog brega” i kao takav on je nekako najpodnošljiviji po naše Ja. Dobit za vas dvoje od ovakvih razgovora, može ispasti jedno još dublje međusobno upoznavanje i još dublja povezanost. Na manje direktnom nivou, sve ovo možeš da pokreneš u razgovoru sa nekim bliskim prijateljem u odnosu na koga možeš da izložiš svoja najiskrenija osećanja bez straha od toga šta će on misliti o tebi. Na još indirektnijem nivou, sve ovo možeš da stavljaš na papir, da pokreneš jedan dijalog sa sobom, opet sa fokusom na svoja osećanja u vezi sa time i svoja doživljavanja u trenutku dok vodiš takav dijalog sa sobom. Sve ovo o čemu pišem predstavlja proces praštanja, čija se prva stepenica sastoji u što potpunijem proživljavanju svih aspekata povređenosti koju si doživeo i koju i sada doživljavaš. Tvoj otpor započinjanju jednog ovakvog procesa svakako može biti želja za očuvanjem dostojanstva tj. tvoja eventualna procena da će ovaj način bavljenja sobom i odnosom tebi doneti još jedno poniženje a ti možda nisi spreman da ga doživiš. A bes je neretko štit od poniženja, bes obezbeđuje nekakvo dostojanstvo. Istovremeno, bes kao što ti iznosiš, stvara i probleme, tebi i tvom braku. Kontrola besa je manje ambiciozan “projekat” sa kratkoričnim očekivanim efektima. Svodi se na voljnu promenu misli i fantazija koje do njega dovode, kao i ono čuveno udahnjivanje i brojanje do deset kad se oseti da će doći do eksplozije, kao i pražnjenje besa kroz fizičku akt dalje od osobe koju štitimo od svog besa. Kao i dalje od prostora u kome živite, dalje od vaše dece, dalje od bilo kojih ljudi.
Veliki pozdrav – Jovan Ratković.
